Nakon sednice NNV Pravnog fakulteta UB, održane u ponedeljak, za koju se govorilo da će na njoj biti reči o pokrenutoj inicijativi određenog broja studenata potpisanih kao „tiha većina” za izjašnjavanje o nastavi putem platforme e-student, Pravni fakultet u blokadi objavio je da su profesori jasno i nedvosmisleno podržali studente u blokadi.
Inicijativu o sprovođenju ankete na elektronskoj platformi podržalo je 442 studenta (prvobitno 230) koji su poslali pismo dekanu dr Bojanu Milisavljeviću sa dopunjenim spiskom studenata koji sebe potpisuju kao „tiha većina”. U pismu su i podneli molbu za prisustvo najmanje deset potpisnika inicijative sednici NNV, što se nije dogodilo.
Kako za „Student” navodi nekoliko potpisnika ove inicijative, a koji su želeli da ostanu anonimni, bili su izuzetno neprijatno iznenađeni nakon odbijanja da uopšte prisustvuju sednici nastavno-naučnog veća.
Prema njihovim rečima, prisustvo sednici NNV načelno je, uz odobrenje većine prisutnih članova ovog organa, dozvoljeno svima onima koji blagovremeno podnesu zahtev za isto.
„Pitanje našeg prisustva nekim od prisutnih profesora toliko je upalo u oči da se polemika o svrsishodnosti našeg prisustva vodila preko sat vremena, pri čemu su neki predstavnici plenuma pušteni da uđu na sednicu, a na kraju je nama to pravo uskraćeno. Potpuno apsurdna i nedemokratska odluka”, smatraju potpisnici inicijative.
Bez glasanja na NNV o inicijativi
Na sednici NNV, održanoj pre dva dana, ipak se nije glasalo o izjašnjavanju studenata na platformi e-student o normalizaciji nastave.
„Pitanje izjašnjavanja studenata o obustavi blokada putem e-studenta, dakle, uopšte nije ni razmatrano na NNV, niti je bilo tačka dnevnog reda”, za „Student” navodi profesorka dr Vanja Bajović.
Međutim, „tiha većina” studenata tvrdi da, na osnovu informacija kojima raspolažu, prisutni članovi NNV su dali sve od sebe da prebace fokus sa suštine njihove inicijative na pitanja koja nemaju veze s njom.
Koji studenti mogu prisustvovati sednici NNV?
Profesorka Bajović objašnjava da prema poslovniku o radu NNV predstavnici studenata mogu prisustvovati veću kada se raspravlja o određenim pitanjima koja se tiču kvaliteta nastave, reforme studijskih programa i slično. Ove predstavnike bira Studentski parlament (član 2 stav 3 Poslovnika), pa su tako na ovom NNV bili prisutni studenti koje je studentski parlament izabrao.
„Studenti potpisani kao „tiha većina” takođe su zahtevali da prisustvuju sednici NNV, ali su članovi veća većinom glasova takav predlog odbili”, ističe profesorka Bajović.
Kako kaže, kada se glasa na veću, član veća nije dužan da obrazlaže razloge zbog kojih je bio za, protiv ili uzdržan.
„Ne znam motive ostalih, ali lično sam bila protiv ovog predloga iz razloga što ni do sada, koliko mi je poznato, NNV nije dozvoljavalo prisustvo sednicama licima koja nisu članovi veća. Studenti potpisani kao ’’tiha većina’’ mogli su da prisustvuju sednici da ih je Studentski parlement ovlastio da prisustvuju, tako da je po mom mišljenju to bila prava adresa. Mailovi su umesto toga slati nama profesorima i još inicijalno izazivali sumnju u to ko ih je i sa kojim motivima slao. Na kraju krajeva, smatram da pitanja o obustavi blokada i nastavku školske godine, treba studenti među sobom da reše, a ne treba da o tome odlučuje NNV, jer studenti su blokade i započeli”, ističe profesorka Bajović.
Šta dalje?
O daljim koracima potpisnici inicijative još nisu razgovarali, te će se o njima konsultovati i u skladu sa voljom većine postupati dalje. Oni su naglasili da su ostavili spisak osoba koje su podržale njihovu ideju, sa njihovim imenima, prezimenima, brojevima indeksa i mejl adresama.
„Naša inicijativa teži postizanju cilja legalnim putem. S obzirom da su studenti 2022. godine već imali priliku da se izjasne preko e-student aplikacije prilikom izbora između ispitnog roka „April” i ispitnog roka „Jun 2”, činjenica je da postoji tradicija izjašnjavanja preko ove aplikacije. U ovom trenutku Pravni fakultet broji oko 6500 studenata. Sve i da se svaki od njih pojavi na fakultetu na dan glasanja, bilo bi gotovo neizvodljivo da svih 6500 studenata fizički stane u prostoriju za glasanje, a o prebrojavanju glasanja dizanjem ruke da ne govorimo. E-student izjašnjavanje je jedina opcija koja može da bude ozbiljan pokazatelj volje reprezentativne većine studenata. Naše mišljenje je da je kristalno jasno kako bi se većina studenata izjasnila i da je to razlog zbog kog se beži od ove opcije”, objašnjavaju potpisnici inicijative.
Sa druge strane, profesorka Bajović ističe da predlog u ovom obliku nema zakonsko uporište, glasanje nije tajno i može biti podložno zloupotrebama.
„Prilikom logovanja na sistem e-student, student ostavlja svoje ime, prezime, broj indeksa, tako da obrađivač podataka na taj način zna ko je kako glasao. Ovakvo glasanje podložno je i anonimnim pritiscima jer se ne može znati da li je student glasao slobodno. Pored toga podložno je i manipulaciji brojem glasača u smislu da postoji mogućnost da se veštački uveća broj učesnika u glasanju, kako bi se opravdala odluka koju neko unapred želi. Zbog toga smatram da je mnogo pravednije i objektivnije da se ovakve odluke donose na plenumu ili na neposrednom tajnom glasanju, ali u krajnju ruku je na vama studentima da to odlučite”, smatra Bajović.
Kako iznosi nekoliko potpisnika inicijative, nadaju se brzoj normalizaciji stvari, iako je, kako kažu, sve manje zdravog razuma.
„S jedne strane, imamo profesore. Devedeset pet procenata profesora priželjkuje povratak u normalno stanje. Mnogi od njih podržavaju ideju protesta, ali smatraju da bi povratak nastave ne samo sačuvao proteste već ih i ojačao. Problem je u tome što se veliki broj profesora koji nisu promovisani u zvanje redovnih profesora pribojava i smatra da bi grupica ostrašćenijih profesora sprečila njihov izbor u akademsko zvanje višeg ranga. Takođe, smanjenje primanja putem uredbe Vlade uticalo je na to da se deo profesora zainati i pristane na ulazak u svojevrsan rat sa odlazećom vladom koji se očigledno vodi na plećima većine studenata”, navode potpisnici inicijative.
Oni dodaju da je jedan od zastupljenih narativa da „svako ko se zalaže za povratak u normalno stanje automatski biva etiketiran da je ,,ćaci” ili ,,student 2.0”, što je verovatno i najbolji pokazatelj ludila u kojem se nalazimo.”
„Praktični životni problemi sa kojima se studenti suočavaju ne nailaze na razumevanje najaktivnijih članova plenuma PFUBG, koji su većinski materijalno situirani ili su iz Beograda, a njihovi problemi i te kako su nebitni i strani za jedan deo profesora”, smatraju potpisnici inicijative.
Pre sastanka, studenti u blokadi su se okupili kako bi pružili podršku profesorima, te su im se i zahvalili na društvenim mrežama.
„Konsantno se šalje pogrešna poruka da mi profesori, tačnije neki od profesora podržavamo blokade fakulteta. Mi smo zapravo podržali i podržavamo studentske zahteve i zajedno sa vama se borimo za njihovo ispunjenje, a blokade ste vi studenti izabrali kao način da se do njihovog ispunjenja dođe. Bilo je čak i slučajeva da su neki profesori želeli da drže nastavu, ali su u tome bili onemogućeni, jer blokade fakulteta su zapravo faktičko stanje, njihov početak, nastavak i obustava zavisi isključivo od vas studenata. Ja ću, a verujem i većina mojih kolega, podržati ono što vi studenti odlučite, a ta odluka je isključivo na vama”, zaključila je Bajović.
Piše: Milica Kuridža
FOTO: Privatna arhiva
STUDENTI
Leave a Reply