Generalni štrajk građana jedna je od glavnih tema u toku aktuelnih protesta u Srbiji. Usaglašenost zakona i prakse, kao i mogućnost ostvarivanja generalnog štrajka, našoj redakciji predstavio je Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo.
Kako zakoni štite građane?
Iako Zakon o štrajku postoji, on ne prepoznaje „generalni štrajk”. Prema rečima Reljanovića, ovaj Zakon je star gotovo 30 godina i njim se ne određuju mnogi važni pravni instituti, čime pravo na štrajk u Srbiji nije dovoljno normirano.
„Zakon o štrajku ne sadrži definiciju generalnog štrajka, niti daje bliže smernice kako da se ovaj štrajk realizuje. Zbog toga se obično kaže da je nemoguće organizovati generalni štrajk u skladu sa takvim zakonom. Ovaj štrajk (koji se trenutno dešava u Srbiji) mešavina je protesta, potrošačkog bojkota i štrajka. U takvim okolnostima, koje zakon ne prepoznaje, oni koji učestvuju u štrajku nisu pravno zaštićeni”, objašnjava Reljanović.
Potencijalni rizici za građane
Građani koji odluče da pristupe štrajku, ili su to već uradili, rizikuju potencijalni otkaz ugovora o radu.
,,Zakon o štrajku ne poznaje horizontalno povezivanje građana koji su ujedinjeni oko istih ciljeva-zahteva, a koji rade kod različitih poslodavaca. Ne postoji uređen štrajk solidarnosti”, tvrdi Reljanović.
Javni i privatni sektori i klasifikacija delatnosti
U Zakonu ne postoji razlika između privatnog i javnog sektora. Zakon o štrajku prepoznaje klasifikaciju delatnosti na one od opšteg značaja i one koji to nisu.
„Kod takozvanih delatnosti od opšteg interesa potrebno je održati minimum procesa rada za vreme štrajka – prosveta je jedna od tih delatnosti”, navodi Reljanović.
Razlozi zašto građani ne stupaju u štrajk
Prema mišljenju Reljanovića, građani ne stupaju u štrajk zbog straha i nezakonitih mera koje im poslodavac može izreći. Najčešće su to u pitanju pretnje otkazom ili tužbom zbog nanete štete poslodavcu.
„Iako su ove pretnje potpuno neosnovane, radnici u strahu od potencijalnih prijava odustaju od štrajka pre njegovog pokretanja. Kada je reč o radnicima koji su otpočeli štrajk, poslodavac koristi i metodu selektivnog otpuštanja”, kaže Reljanović.
„Imajući u vidu razvoj događaja u pojedinim školama, čini mi se da će upravo to biti taktika Ministarstva prosvete kako bi slomili štrajk prosvetnih radnika”, dodao je Reljanović.
Od teorije ka praksi: Kome građani mogu da se obrate?
Zakon o štrajku suprotan je međunarodnim standardima rada koje je jasno utvrdila Međunarodna organizacija rada. Reljanović navodi da ukoliko poštujemo Ustav Republike Srbije, hijerarhija pravnih akata je takva da zakoni moraju biti usklađeni sa prihvaćenim međunarodnim ugovorima.
„Svako ko bude na bilo koji način sankcionisan od strane poslodavca zbog štrajka usklađenim sa međunarodnim standardima, a suprotan Zakonu o štrajku, može tražiti od suda da se utvrdi da su posledice koje trpi nezakonite. Ovo je samo teorijska konstrukcija koja nije potvrđena u praksi, ali može poslužiti kao solidna početna tačka kolegama advokatima koji pružaju pomoć npr. prosvetnim radnicima – budući da je međunarodni standard da prosvetni radnici mogu obustaviti rad u potpunosti i da ne moraju vršiti minimum procesa rada”, zaključio je Reljanović.
Piše: Aleksandra Jovanović
Izvori: masina.rs | masina.rs |
Foto: Privatna arhiva | Danas.rs |
Leave a Reply