Vernici Srpske pravoslavne crkve zajedno sa hrišćanima koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Božić. Međutim, pravoslavni vernici u pojedinim zemljama obeležavaju praznik na isti dan kad i katolici i protestanti za šta razlog leži u prihvatanju reforme julijanskog kalendara.
U isto vreme Božić obeležavaju pripadnici pravoslavnih verskih zajednica u Rusiji, Gruziji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, kao i pripadnici Jerusalimske patrijaršije i zajednice Kopta u Egiptu. S druge strane, kod pravoslavnih vernika u pojedinim zemljama poput Rumunije, Grčke i Bugarske, praznik pada istog dana kao kod katolika i protestanata, 25. decembra.
Kako je došlo do „razdvajanja“ datuma?
Suštinski posmatrano, dan rođenja Isusa Hrista pada nedelju dana pre Nove godine. Datum i julijanski kalendar kao način računanja vremena usvojeni su 325. godine odlukom Vaseljenskog sabora u Nikeji.
Računanje vremena po julijanskom kalendaru važilo je za ceo hrišćanski svet do 1582. godine, kada je Papa Grgur XIII uveo novi, gregorijanski kalendar. Kalendar je bio uveden da bi se prevazišlo gomilanje razlike između solarne i kalendarske godine, koje je vodilo stalnom pomeranju datuma obeležavanja verskih praznika.
Pravoslavne crkve nisu priznavale nov kalendar sve do 20. veka. Još u 11. veku je zbog razlika u verskom učenju između crkava na istoku i zapadu došlo do podele hrišćanske crkve na pravoslavnu i rimokatoličku, poznate kao Veliki raskol.
Reforma julijanskog kalendara
O reformi julijanskog kalendara raspravljalo se na Svepravoslavnom kongresu u Istanbulu održanom 1923. godine, na kom su učestvovale Carigradska patrijaršija i delegacije kiparske, grčke, rumunske, ruske i srpske crkve.
Uz blagoslov srpske crkve, kongresu je prisustvovao Milutin Milanković. Njegov predlog reforme bio je da se uvede kalendar koji je kasnio svega dve sekunde u odnosu na solarnu godinu. Time su se stvorili uslovi da se poklope datumi obeležavanja verskih praznika sa onima u gregorijanskom kalendaru, ali se Vaskrs proslavljao nedelju dana pre ostalih hrišćana samo 10 puta u toku veka.
Njegova reforma bila je zasnovana na predlogu astronoma Maksima Trpkovića. On je ustanovio da se razlika između solarne i kalendarske godine skraćuje na dve sekunde ako se u periodu od devet vekova oduzme sedam dana.
Razlika je oformljena tako što su godine na kraju veka, čije su prve dve cifre deljive sa 9, sa ostatkom 0 ili 4 bile smatrane prestupnim, a ostale prostim. Milanković je izmenio Trpkovićev predlog po kom je izračunao da se razlika, umesto 2000. javlja tek 2800. godine, što je učinilo da nov kalendar bude najprecizniji do tada osmišljen.
Srpska pravoslavna crkva je samo u načelu usvojila predlog reforme koji je podnela, ali ga do danas nije primenila. Smatra se da SPC nije prihvatila Milankovićev predlog zbog toga što je bila u „tihom sukobu“ sa kraljem Aleksandrom, ali i zbog poklapanja sa gregorijanskim kalendarom.
Ukoliko SPC ostane pri svojoj odluci da zadrži izvorni julijanski kalendar, već u sledećem veku, tačnije od 2100. godine, njeni vernici proslavljaće Božić 8. januara, dan kasnije u odnosu na trenutni datum.
Piše: Nenad Ranitović
Izvori: BBC, NatGeo, Astronomski magazin, Danas, HGSS, City Magazine
Foto: https://pixabay.com/photos/paper-document-company-newspaper-3094347/
https://pixabay.com/photos/star-advent-christmas-6803666
https://pixabay.com/photos/altar-cathedral-catholic-church-7739897
https://pixabay.com/photos/rite-baptism-church-cathedral-3419163
Leave a Reply