Virusološkinja i naučnica svetskog renomea, Ana Gligić, preminula je juče, 4. januara, u jutarnjim časovima, u 91. godini u Beogradu.
Biografija
Ana Gligić, specijalistkinja medicinske mikrobiologije i viša naučna saradnica na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, rođena je 6. avgusta 1934. u hrvatskom selu Ćeralije kod Podravske Slatine.
Tokom Drugog svetskog rata ostala je bez velikog broja članova svoje porodice, a školovanje je započela u Virovitici, gde je 1953. završila klasičnu gimnaziju, te potom 1959. godine diplomira biologiju na Fakultetu za prirodne nauke i matematiku u Beogradu.
Godinu dana kasnije se zaposlila kao pripravnica za virusologiju na Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, a zatim je prešla i u novoosnovani Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak”.
Gligićeva je 1966. godine položila specijalistički ispit iz medicinske mikrobiologije, kada postaje i rukovodilac Jugoslovenske nacionalne laboratorije za velike boginje, virusnu hemoragičnu groznicu i vektorske zarazne bolesti.
Variola vera
Ana je bila jedna od heroina borbe protiv variola vere i šefica laboratorije Instituta „Torlak” te 1972. godine.
Tokom epidemije variola vere koja je pogodila SFRJ, zime i proleća 1972. godine, pretežno na teritoriji Kosova i Metohije, uspela je da izoluje virus, a godinama kasnije se prisećala borbe:
Sećam se te večeri kad je vozilo došlo po mene, osetila sam se kao vojnik. Ulagali su u mene i moje obrazovanje da u takvim situacijama budem od koristi. Bila bi izdaja da nisam pomogla.
Veliki značaj u radu je doprineo i odlazak na specijalizaciju za dijagnostiku velikih boginja u najprestižnije laboratorije Evrope, poput Londonskog virusnog referentnog laboratorijuma i Instituta za poređenje tropske medicine u Minhenu, 1968. godine.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu je odbranila disertaciju na temu imunologije velikih boginja, te dala značajan doprinos daljem razvoju ovog područja.
Istraživanja
Gligićeva je tokom svoje karijere istraživala i virus marburg – jedan od najsmrtonosnijih na svetu, pa ga je 1967. prva i izolovala i opisala, a osamdesetih i devedesetih godina 20. veka se posvetila proučavanju hemoragičnih groznica.
Upravo su svetski poznati njeni naučni radovi na temu virusa marburg i mišje groznice, a nije mirovala ni kada se penzionisala, već je aktivno učestvovala u istraživanjima tokom pandemije korona virusa.
Bila je jedan od najvećih stručnjaka u svojoj oblasti, a njeni radovi i istraživanja i dalje imaju i imaće veliki uticaj u zdravstvu i nauci.
Piše: Milica Kuridža
Izvori: rts
Leave a Reply