Posle uspešnog književnog prvenca „Smeh iz tame”, mladi pesnik i student novinarstva na Fakultetu političkih nauka, Lazar Prendović, objavljuje drugu zbirku „Osvajanje zabavnog parka”, u izdavaštvu PPM Enklave. U razgovoru za „Student”, Lazar otkriva put svog kreativnog razvoja, kako muzika oblikuje njegovu poeziju i kakve se priče kriju iza simbolike njegovih stihova.
Kako ste u književnom smislu došli od smeha iz tame do zabavnog parka?
Verujem da mi je u drugoj zbirci stil zreliji i da sam sa većom preciznošću ostvario svoje ideje. „Smeh iz tame” je bilo lansiranje, a „Osvajanje zabavnog parka” je plovidba kroz svemir. Ako posmatramo naslove, zabavni park može zvučati vedrije od smeha iz tame, ali, ko bude čitao novu zbirku, otkriće da zabavni park ima i svoju mračnu stranu. Baš kao što i određeni zabavni parkovi, pored drugih vožnji, imaju i „kuću strave“.
U samoj zbirci pesme ste podelili u tri tematska poglavlja, „Fliper” , „Automobili na sudaranje” i „Rolerkosteri” . Možete li nam detaljnije objasniti simboliku iza naziva poglavlja?
Želeo sam da nazivi poglavlja predstavljaju predmete od najmanjeg do najvećeg. Zamišljajući zabavni park, pomislio sam na igraonicu i razonode koje ona nudi i došao do flipera. Fliperi danas obično samuju u uglovima barova, svetli i puni jarkih boja, pa sam to poglavlje namenio pesmama o samoći i ljubavi koja je ili neuzvraćena, ili za kojom se žudi, ili se nepoželjno završila.
Sledeće poglavlje je „Automobili na sudaranje” i te pesme su o prijateljstvu i detinjstvu.
Dan-danas se setim nekoliko trenutaka koji su me oblikovali kao osobu i ti trenuci, baš kao i automobili na sudaranje, ponekad dobiju bonus vožnju u mojoj svesti.
U kojoj meri naziv „Rolerkosteri” odslikava suštinu pesama u toj celini zbirke?
Poslednje poglavlje čine najveće skalamerije zabavnog parka – „Rolerkosteri”. Te pesme su psihodelične, a mogu se naći i pokušaji predskazanja onoga što će se možda tek dogoditi. Postoje slike u novoj zbirci koje se pojavljuju i u prethodnoj i drago mi je što postoji spona između njih.
Koja pesma iz nove zbirke Vam je posebno draga i zašto?
Ne volim da favorizujem. Obe moje knjige su „organizmi“ za sebe. Gledam na svoje pesme kao da su deo mene i ne mogu da izdvojim jednu.
Bavite se i muzikom. Na koji način se muzika i poezija sudaraju u Vašem „zabavnom parku“?
Nova zbirka ima više nojz i džez šmek, za razliku od „Smeha iz tame”, koji je imao izraženu bluz i pank notu.
Bend koji ga je najviše inspirisao u pisanju ove zbirke je „A Place to Bury Strangers”, a primese džeza čujemo i u samim pesmama.
U novoj zbirci češći su slobodniji, duži stihovi. Ja to zovem „free jazz pesme”. Sa druge strane, trudio sam se da se ovog puta ne oslanjam toliko na muziku, koliko na lično iskustvo, na ono što mi se dogodilo.
Šta se u budućnosti može očekivati od Vas?
Trenutno imam utisak da sam završio sa pisanjem poezije u ovoj formi, u obliku stihova i strofa. Moja želja je da u budućnosti objavim prozu. Na tome već uveliko radim, ali još mnogo posla je preda mnom. Za sad mogu samo da kažem da su u pitanju kratke priče.
Piše: Vanja Beader
Foto: John Smith
Leave a Reply