Anastazija Bajuk: „Ajmo devojke, možemo mi to!”

Anastazija Bajuk je kajakašica Srbije koja ove godine, po prvi put, predstavlja našu zemlju na Olimpijskim igrama u Parizu. Istovremeno, ona je i studentkinja farmacije, a kao recept za uspeh na OI navodi da je bitno da ste deo tima.

Kakav je osećaj učestvovati po prvi put na Olimpijskim igrama?

Za mene je odličan i neverovatan! Ovo su meni prve Olimpijske igre. Samim dolaskom u Selo osetila se energija svih sportista. Nisam još uvek svesna da sam sve njih negde gledala – sad smo na istom rangu, delimo Olimpijsko selo. Stvarno je fenomenalno i posebno iskustvo koje će se sigurno pamtiti do kraja života.

Da li možeš da nam kažeš nešto više o atmosferi u Olimpijskom selu?

Mi smo baš došli za vikend kada se igralo finale tenisa. Dočekali smo Novaka Đokovića, i svi su bili toliko srećni, kao da je svako pojedinačno od nas osvojio tu zlatnu medalju. Bilo je i suza radosnica, i veselja. Baš se oseti da pružamo jedni drugima podršku. Nema nikakve ljubomore, nego kao da smo jedan tim i da smo svi zajedno došli da se borimo – odnosno, svako u svom sportu, ali kao jedan tim, kao tim Srbije.

Kako se ti i ostale devojke u timu osećate pred polufinalnu trku?

Imale smo trku koja nije bila baš najsjajnija, ali, i pored toga, i dalje smo sve četiri pozitivne, kao i naš trener. Znamo koliko u stvari možemo da postignemo. Naravno, ovo je sve sport. Kako god da bude, idemo dalje i to je to.

Kako izgledaju tvoje pripreme za trku?

Moja priprema je: slušalice u uši, neka muzika koja meni odgovara, pa redom zagrevanje celog tela. Na vodi sam se lepo osećala, znala sam da možemo, da će u četvercu biti još bolje. Rekla sam im: „Ajmo devojke, mi to možemo!”

Koje misli te prate na putu do tvog, odnosno do vašeg cilja?

Ja baš sedim prva i prekjuče sam bila toliko koncentrisana da iskreno ništa nisam čula. Juče kada sam radila trening, čula sam publiku koliko je glasna. Fokus mi je bio samo na tome da držim ritam kakav smo se dogovorili, da dižem finiš kakav treba i da što pre odveslam do tog cilja.

Kako bi prokomentarisala budućnost kajakaštva u Srbiji?

Mogu da kažem da kajak generalno kod nas u Srbiji nije toliko promovisan sport. Mi težimo ka tome da se pokažemo u što boljem svetlu, pa da danas imamo šanse i mi i muškarci da uđemo u finale i da se borimo za medalju. Naravno da bi nam značilo ukoliko bismo stigli do tog postolja, jer mislimo da bi nam, trenutno samo ove dve medalje koje ima Srbija, ta treća baš doprinela u promovisanju samog našeg sporta. Danas je bilo baš loše iskustvo, jer nisu pustili lajv snimak naše Milice na RTS-u. To po našem mišljenju nije okej. Svi smo zaslužili da budemo prikazani da biste vi mogli sve da ispratite, jer nema drugog načina.

Koju poruku bi poslala mladim sportistima koji te prate i koji bi želeli jednog dana da budu na tvom mestu?

Mi smo u nedelju dobili poruku od najboljeg svih vremena, Novaka Đokovića, koji je rekao da je tek sa svojih 37 godina uspeo da osvoji tu zlatnu medalju i da prođe polufinale koje 20 godina unazad nije mogao. Pa bih isto to da poželim mladim sportistima – da samo budu uporni i da im je svaki trening najbitniji, da se na treninzima pokažu što bolje, ne samo na takmičenju. Da nikada ne odustaju, da zbog sveg tog truda na kraju uspeh mora da dođe.

Budući da si studentkinja farmacije, koji je tvoj recept za uspeh na ovim Olimpijskim igrama?

Kao recept bih poslužila: ,,Nebitno da li ste prvi ili poslednji, bitno je da ste deo ovog olimpijskog tima i ovog Sela. Samim tim ste uspeli, jer mali broj sportista dođe dovde. Tako da, isto ste elita, kao i svi ostali sportisti – neko sa medaljom, a neko, nažalost, mora biti bez nje.”

Piše: Aleksandra Jovanović

Foto: Aleksandra Bajuk

SPORT