Ekološki alarm: Topljenje glečera dvostruko brže nego pre 50 godina

Naučna istraživanja pokazuju da pričvrsne tačke koje sprečavaju klizanje plutajućih glečera nestaju duplo brže u odnosu na prethodnih 50 godina.

Istraživači Univerziteta u Edinburgu koristili su satelitske snimke iz arhive američkog Geološkog zavoda (USGS) kako bi pratili promene u izgledu tačaka pričvršćivanja. Ove tačke nastaju kada se deo plutajućeg leda usidri za uzvišenje na dnu okeana i stvori ispupčenja na površini ledenih ploča. Promene u pričvrsnim tačkama bile su zamena za debljinu ledenih ploča i bile su posmatrane u tri različita vremenska intervala.

U periodu od 1973. do 1989. godine nestalo je samo 15% pričvrsnih tačaka, a narednih deset godina nestao je nešto veći procenat. Međutim, u periodu od 2000. do 2022. godine nestalo je rekordnih 37 procenata.

Šta pokazuju studije?

Autori studije dr Berti Majls i profesor geofizike Robert Bingam poručuju da propadanje pričvrsnih tačaka pospešuje topljenje leda i podizanje nivoa mora. Takođe, upozoravaju da je neophodno smanjenje globalne emisije ugljenika kako bi se globalno zagrevanje usporilo.

Druge naučne studije pokazuju da je više od trećine pričvrsnih barijera koje drže plutajuće glečere već nestalo. Ledeni glečeri pokrivaju 75% antarktičke obale, što je površina jednaka veličini Grenlanda.

Studija dr Martina Sigerta, profesora geonauka na Univerzitetu u Ekseteru (Velika Britanija) pokazala je da se Antarktik suočava sa nizom ekoloških problema, među kojima je ekstremni toplotni talas. U martu 2022. godine na teritoriji istočnog Antarktika zabeležen je rast temperature u iznosu od 38,5 stepeni iznad sezonske normale.

„Ako bi London doživeo takvu anomaliju, temperatura bi bila blizu 60 stepeni celzijusa“, izjavio je Sigert za Fajnenšl Tajms.

U daljem razgovoru naučnik je podsetio na Ugovor o Antarktiku potpisan 1961. godine i protokol o zaštiti životne sredine iz 1998. godine, koji obavezuju zemlje potpisnice na zaštitu ove oblasti.

„Zemlje moraju da shvate da će, nastavljajući da istražuju, vade i sagorevaju fosilna goriva bilo gde u svetu, životna sredina Antarktika biti sve više pogođena na načine koji nisu u skladu sa njihovim obećanjem“, dodao je dr Sigert.

Piše: Viktorija Gorgioski

Izvori: Radio Slobodna Evropa I Science Daily 

Foto: pexels

NAUKA