Došao, video, pobedio – Filip Marković je dobitnik Sankt Johannes Stipendium nagrade koja se dodeljuje studentima pravoslavnog porekla u Švedskoj, mahom studentima sa Balkana. Nagradu dodeljuje Bratstvo Svetog Jovana. Akademski rezultati, društveni angažman, interesantna tema istraživanja na master i diplomskom radu i sportski rezultati – sve to krasi srpskog studenta.
Osvojio si priznanje Bratstva Svetog Jovana za akademski i sportski uspeh u Švedskoj – kako je do toga došlo?
Znaš kako kažu – ništa nije slučajno… Pre početka mastera u Švedskoj sproveo sam istraživanje koje stipendije i udruženja postoje, u cilju da sebi olakšam studije, ali avaj, ništa se ne dešava, poslednja godina korone itd… Godinu i po dana kasnije, stiže meni e-mail od Bratstva Sveti Jovan (Sankt Johannes), pošaljem svoju biografiju zarad izbora za priznanje i eto ja poslah!. Par nedelja posle, dok sam sedeo u jednom kafiću, zvoni meni telefon i vidim +46 (pozivni broj za Švedsku), ja rekoh: „Ju, šta je ovo?”, kad ono sa druge strane: ”Dobar dan! Želim da Vas obavestim da ste jedan od ovogodišnjih dobitnika Sankt Johannes Stipendium-a.
Šta je poenta priče? Sav rad, trud, ulaganje energije i emocija u prave stvari se isplati. Šta su prave stvari? Stvari koje nastaju kada kreirate nešto, kada stvarate, kada ste najbolji! Isitna priče je da sam tek u Švedskoj pored silnih veslačkih odličija u Srbiji, osvojio prvo zlato.
Kako je bilo početi novo poglavlje života u Upsali učestvovanjem u Erasmus razmeni, i to baš za vreme pandemije?
U Upsalu sam otišao u januaru 2021, igrom slučaja baš na Srpsku Novu godinu, sa idejom da provedem jedan semestar tamo i vratim se sa nekim novim iskustvom, ali eto, avaj, u to vreme su se izdešavale razne porodične nedaće u Beogradu. Sa druge strane, upoznao sam momke iz našeg osnovanog košarkaškog kluba „Sloga” i dobio ponudu da nastavim osnovne akademske studije u Upsali, gde sada završavam i master, ceo semestar pre ostatka generacije. Švedska je sa merama korone u poređenju sa ostalim državama Evrope bila Las Vegas, bilo je dosta opuštenije nego što se očekivalo. Ali eto, imao sam ideju da ostanem 3 meseca, a ostadoh 3 godine.
Kakva su ti iskustva sa volonterskom saradnjom sa UN?
Pri samom dolasku u Švedsku paralelno mi se pružila prilika da volontiram za FAO (ogranak Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu). Tu sam imao priliku da sprovedem istraživanje na temu uticaja promena u ishrani za vreme virusa korona na mentalno zdravlje. Sve u svemu, bilo je zanimljivo, Supervizor je bio iz Japana, asistent iz Turske, a ja iz Srbije. Poenta: negujte vaše zdravlje i pazite šta jedete!
Kakav je osećaj predvoditi Akademsko veslačko društvo Upsale i osvojiti prestižne nagrade?
Osećaj je neverovatan. Posle dve godine pauze, našao sam se opet u čamcu. Hvala Bogu, sve je isto – vesla u vodu i – guraj! Pre 30-ak godina započeta je tradicionalna trka Upsale i Lunda, po ugledu na trke Oksforda i Kembridža. Rivalstvo između ova dva grada staro je nekoliko vekova, s obzirom na to da je upsalski univerzitet osnovan 1477, a Lund 1666. Šta više, Upsala je najstariji univerzitetski centar severno od Oksforda, a o samoj vikingškoj istorji Upsale ćemo drugom prilikom. Veslao sam razne trke po Švedskoj, ali za mene je najveći utisak ostavila trka protiv Lunda, jer ko je jednom nju veslao, ostaje deo istorije zauvek.
Ispričaj nam kako je na tebe uticala koordinatorska pozicija u organizaciji udruženja „Sloga” i šta za tebe ona predstavlja?
Što se tiče udruženja „Sloga”, reći ću jedno – upoznao prijatelje, a dobio porodicu. Sa jedne strane, kada ste daleko od kuće, jako vam znači da imate nekog svog, nekog iz svoje zemlje, da sa njim možete deliti i lepo i ružno. Sa druge strane, moja pozicija koordinatora omladine je imala zadatak okupljanja mladih sa Balkana i očuvanje balkanskog identiteta, kao i predstavljanje dobrih strana ostatku populacije, što je u mom slučaju uglavnom bilo kroz mešenje bureka. He-he.
O čemu sanjaš i koji su tvoji planovi za budućnost?
Teška pitanja za kraj… Trenutno sam započeo jaku lepu karijeru u finansijama u Beogradu, igrom slučaja, ali i dalje imam to u sebi, još me vuku taj Stokholm, Amsterdam, Roterdam, London, Njujork, taj beli svet… Tužno je reći, ali mislim da se moja avantura neće završiti ovde, već negde daleko, ili što bi se reklo – preko.
Šta bi poručio studentima u Srbiji?
Bešte odavde! Šalim se! Znate kako, pre nego što odlučite da krenete za svojim snovima, preispitajte sebe šta želite i čemu težite, postavite sebi pitanja: „Šta želim da budem?”, „Gde želim da budem?”, „Kako želim da to izgleda?”, „Kakve ljude želim oko sebe?” i – ono najbitnije – „Kakav sam i gde se nalazim na tom putu?”. Tek kada upoznate sami sebe, moći ćete da upoznate i svet oko sebe, a zatim i da ga osvojite.
Piše: Petra Vidaković Cvetković
Foto: Lična arhiv
Leave a Reply