Svetsko univerzitetsko debatno prvenstvo održano je početkom prošlog meseca u Vijetnamu, u gradu Ho Ši Min, sa učešćem od preko 700 studenata iz 95 zemalja. Srpski studenti izdvojili su se kao svetski šampioni u dve kategorije.
U kategoriji engleskog kao drugog jezika prvaci sveta su Lazar Popović, student 4. godine FON-a i Mihailo Babić, student 4. godine sa Filozofskog fakulteta, dok su u kategoriji engleskog kao stranog jezika šampioni Đorđe Mirković, student 4. godine FON-a, i Miloš Prokić, student 3. godine na ETF-u.
Prvi utisci o takmičenju u Vijetnamu
Lazaru i Mihailu je bio zadat niz kompleksnih tema i, kako navode, turnir je počeo krajnje nezgodno. Međutim, promenom strategije, otključali su titule svetskih prvaka.
Turnir nismo dobro počeli i za dlaku smo prešli u eliminacione runde. Tu je bila velika borba sa sobom, debate postaju sve teže, a mi ne uspevamo da se snađemo sa temama. Onda smo odlučili da moramo da promenimo pristup, i fokusirali smo se da pojednostavimo komplikovane teme, i probamo da pobedimo jednostavnim, ali pametno objašnjenim argumentima.
Đorđe i Miloš su imali tremu pred polufinale, ali srećom, dobili su temu o kojoj su dosta znali – „Da li je bolje da ima manje većih banaka ili više manjih banaka”. Svaka ekipa je dala dobre argumente, ali su ipak uspeli da pobede tu rundu i prođu dalje u finale gde su debatovali protiv kolega iz Beograda.
Svaka ekipa u finalu bira jednu pesmu koja će da se pusti dok budu najavljivani, mi smo se odlučili za pesmu iz serije „Povratak otpisanih”. Dobili smo temu za finale i nismo znali mnogo o tome, ali smo uspeli da smislimo neke argumente i na kraju su nas oni doveli do titule.
Vijetnam ih je sve jako iznenadio jer je sve, kako navode, izrazito drugačije nego u Srbiji, počev od toga što su na put krenuli iz Beograda gde je bio minus, a u Vijetnamu ih je dočekalo 35 stepeni u sred januara; zatim su tu neopisive gužve u saobraćaju, kulturalni šokovi, itd. Svi naši prvaci su se jednoglasno složili da je hrana bila jako ukusna, a ljudi izuzetno ljubazni.
Kakva je bila konkurencija?
Đorđe i Miloš su sa dosta ekipa već imali iskustva, i to pretežno sa ekipama iz Evrope.
Razlika u odnosu na dosadašnje iskustvo je ta da na svetskom dolazi dosta ekipa iz Amerike, Australije i Azije sa kojima nismo imali priliku pre da se suočimo i koji imaju drugačiji stil nego evropske ekipe, pa to predstavlja dodatni izazov.
Kažu da ima raznih ljudi u debati, često kompetitivnih, ali generalno jako finih ljudi sa kojima možete da pričate o raznim temama. Naši prvaci iz oba tima su se družili sa svima, ali najviše sa takmičarima iz regiona, budući da su, kako kažu, najsličniji.
Zašto bi se trebalo baviti debatom?
Lazar i Mihailo već 4 godine aktivno drže početni debatni kurs na svojim fakultetima, a 2 godine vode Evropsku školu debate. Debata ima ponešto da ponudi svakome, i otvorena je za sve spremne da daju šansu ovoj disciplini i oprobaju se u nečemu vrlo unikatnom, dodaje Mihailo.
Šta je ključno u debatovanju?
Đorđe i Miloš su se složili da su ključni logičko zaključivanje i veština analiziranja događaja i odnosa između ljudi.
Kada razumete kako funkcionišu određeni, koji su podsticaji različitih aktera i kako ljudi, organizacije i države reaguju i donose odluke, kao i kako dolazi do određenih događaja, onda imate ideje za argumente i na teme o kojima do tada niste razmišljali, ali i lakše dokazujete argumente u debati. Pored toga, bitna je informisanost o bitnim i aktuelnim temama, ali naravno i ubedljivost i stil govora.
Koja sve to vrata bistra reč debatnika otvara?
Prema Lazaru i Mihailu odgovor glasi: Manje više koja god je potrebno!
Dodaju da ova veština razvija konstantnu sposobnost adaptacije i ubedljivosti i tera nas da učimo o najrazličitijim temama. Preko debate se dobijaju zaposlenja u najrazličitijim industrijama, polažu ispiti i poboljšava se komunikacija sa ljudima.
Mihailo se nadovezuje: Kako je Lazar student informacionih tehnologija, kritičko razmišljanje i analitičnost su neke od glavnih karakteristika koje se traže od zaposlenih u tom sektoru, te mislim da će ovaj trud da se „prelije” i na tu stranu. S druge strane, debateri se vrlo često bave konsaltingom i rade u velikim svetskim firmama, te možda upravo to bude i neki od karijernih puteva članova naše reprezentacije.
Što se tiče prilika u svakodnevnom životu – pomaže da budeš baš ubedljiv u raspravi na slavi, eventualno u kafani, ili na klasičnoj bleji sa ekipom. 🙂
Piše: Petra Vidaković Cvetković
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply