Neprilagođeni autobusi, tramvaji i trole, (ne)učestalost specijalizovanih kombija, diskriminacija od strane taksista, višesatno čekanje prevoza – bili su pokretač ideje koju su studenti Fakulteta političkih nauka iskoristili za svoju inicijativu pod nazivom „Prevoz za jednakost”.
„Za ovu temu smo se odlučili jer nam se često dešavalo da zatičemo naše kolege kako satima čekaju da prevoz dođe po njih ili kako su već satima na fakultetu dok čekaju da predavanje počne”, ističe jedna od inicijatorki projekta Mina Pejaković.
Po poslednjem istraživanju koje je sprovela Akademska inkluzivna asocijacija u okviru projekta „Taksi prevoz za sve”, ukupan broj vozila koji vrše javni prevoz na teritoriji Beograda je 2011, a broj vozila koja su pristupačna za osobe sa hendikepom koji su korisnici kolica je 1332.
„Daljim istraživanjem i razgovorom sa studentima, shvatili smo da za studente sa invaliditetom ne postoji adekvatan prevoz od i do fakulteta. Smatramo da je jednakost šansi u obrazovanju ključna za stvaranje inkluzivnog društva”, dodaje Pejakovićeva.
„Najproblematičnije je kada imam pauzu između predavanja sat ili dva, pa mi se ne isplati da zakazujem prevoz da me vrati u dom pa onda opet na fakultet. A i pitanje je da li bih i dobila prevoz toliko puta na dan. Ja kažem, ja fakultet suštinski završavam na fakultetu, učeći tamo, jer, dok sačekam prevoz i dođem do doma, ja sam već sve naučila”, kaže studentkinja Pravnog fakulteta i korisnica invalidskih kolica Maša Stojaković.
Gradski prevoz potpuno je neprilagođen za osobe sa invaliditetom. Odnosno, prividno je prilagođen. Veliki broj autobusa poseduje rampu za kolica, ali proces spuštanja rampe vozačima predstavlja problem. Takođe, u beogradskim autobusima često je gužva, pa veliki broj ljudi stoji na samoj rampi. U slučaju da naiđe neko kome je ona potrebna, ljudi bi morali da napuste autobus.
„Ja koristim i gradski prevoz, ali on je potpuno neprilagođen. Sada sam prestala i da molim vozača da mi spusti rampu, zamolim nekoga od prolaznika da me spusti ili podigne. Nažalost, ništa nam nije olakšano, sve nam je otežano i onda ja kažem – ne prilagođava se država nama, nego se mi prilagođavamo njoj, i to je ono najtužnije zapravo. Postoje različiti prevozi i formalno imaš čime da odeš, ali je sve to toliko loše prilagođeno da ti na kraju nemaš previše opcija”, kaže Stojaković.
Pored GSP-ovog prevoza, transport studenata organizuje i „Univerzitetski centar studenata sa hendikepom”, isključivo na relaciji dom –fakultet u periodu od 9 do 15 časova. Međutim, studenti koji imaju predavanja pre 9 ili posle 15 časova nisu u mogućnosti da koriste ovaj prevoz. Ranije je postojao prevoz u dve smene, ali je u obe smene vozio samo jedan vozač, te su termini vožnje izmenjeni.
„Trenutni cilj nam je da preko društvenih mreža podignemo svest o problemu, a krajnji cilj je da se obezbedi redovan i prilagođen prevoz, koji će omogućiti svim studentima pristup obrazovanju bez otežavajućih okolnosti”, zaključuje Pejaković.
Inicijativa „prevoz za jednakost” započeta je u okviru projekta „YOUth for Inclusion, Equality and Trust”, koji sprovodi Fakultet političkih nauka zajedno sa UNPD Srbija i UNESCO-m.
Tim čine Mina Pejaković, Melina Mikić Božanić i Marko Jovanović, na čelu sa mentorkom Marijanom Matović.
Autori: Isidora Nedić
Leave a Reply