Svetlana Slapšak bila je predložena u grupi Hiljadu žena za mir za Nobelovu nagradu za mir 2005. godine; dobitnica je nagrada za aktivizam Helsinškog odbora, književnica, naučnica, antropološkinja i žena koja je na polju feminizma napravila značajne pomake.
U intervjuu za Student, Slapšak se osvrnula na to kako izgleda sadašnja borba za ženska prava i koji su zahtevi sadašnjih ženskih pokreta koji su u poslednje vreme i kod nas i u regionu doveli do talasa protesta.
Bili ste profesorka predmeta „Balkanske žene“ na sociologiji kulture. Možete li nam reći kako zapravo izgleda sadržaj tog predmeta?
To je bila antropologija soja (time zamenjujem termin rod), što znači istorija žena, feminizma i ženske kulture na Balkanu, uz mnoge paralele i obavezni pregled svetskog feminizma, da bi se razumelo međusobno delovanje i kulturni kolonijalizam.
Šta je bio najveći doprinos jugoslovenskog feminizma?
Najveći doprinos jugoslovenskog feminizma bio je praktični rad na spasavanju života za vreme rata i za mir. Docnije je formulisano i političko stanovište protiv nacionalizama. Žene su to skupo platile u državnim politikama posle rata.
Koja je razlika nekadašnjih i sadašnjih ženskih protesta? Za šta se to žene sada bore?
Žene se danas bore za nekad dobijena i zatim izgubljena prava, što je jako frustrirajuće. Rascepkanost, nejasni programi i kompromiserstvo odlikuju neke pokrete. No stigle su nove generacije koje su manje opterećene i otvorenije za promene. „Strogoća” mnogih ženskih zahteva u velikoj meri odražava nezadovoljstvo zbog kašnjenja i zaborava već uveliko razumljivih zahteva.
Šta uzrokuje danas visoku stopu femicida?
U Sloveniji se femicid u zadnje dve godine povećao za skoro 30%. Isto je ne samo na Balkanu, već i u Francuskoj. Razlog je posredno epidemija, zapravo suočavanje muškaraca sa ženama u domu i porodici. Sva agresija pojavila se u tom za muškarce suženom prostoru: gospodar sveta osetio se skučen, raspršena agresija se koncentrisala. Videle smo da je prevladavajući društveni sistem patrijarhat.
Koliko je napredovao položaj žena u društvu od onda kada ste se vi borile za neka ženska prava?
Neki prostori slobode, posebno LGBTQ su se otvorili, drugi su se zatvorili. Prava je više, ali ih je još više ukinutih ili na putu da se ukinu, žene se ne ujedinjuju u veće frontove, potreba za ženskim aktivnim pacifizmom je veća nego ikad.
Dobitnica ste Povelje EU za vođenje studije roda. Kakav je rad bio u pitanju?
Dobila sam prvi Mari Kiri projekt za doktorate u Sloveniji, sve kandidatkinje su u roku i briljantno doktorirale: dve iz Srbije, jedna iz Crne Gore, dve iz Holandije.
Piše: Danijela Čorbić
Leave a Reply