Došao je dan kada vaš najbolji prijatelj ima svoju prvu predstavu u okviru studentskog amaterskog pozorišta. Shvatate koliko je važno da stignete na vreme. Zato ste detaljno isplanirali kada ćete krenuti sa spremanjem, kada ćete završiti i kada ćete izaći iz kuće. Da biste na kraju stigli pola sata kasnije i zatekli ostatak ekipe kako vas popreko gleda uz komentare: „Naravno da kasniš.” Da, da, ali na kraju krajeva, bitna je dobra volja, zar ne?
U redu je nekada zakasniti. Nikada ne možemo predvideti kojom će se brzinom saobraćaj kretati, da li ćemo upasti u gužvu ili nam prosto autobus neće doći na vreme. Šta se dešava kada zakasnite na apsolutno svaki događaj u toku dana? Na posao, na okupljanje sa prijateljima, sastanak sa partnerom ili na bitan ispit na fakultetu?
Osim što će „čekajuća strana” u nekom trenutku izgubiti strpljenje za vas i s pravom vam reći koliko ste bezobzirni i sebični, što može označiti prekid vašeg odnosa ukoliko je u pitanju privatan odnos (i ukoliko vaša osoba nema najveće trpilo na svetu), poslodavac vam za konstantna kašnjenja može dati otkaz i čak proširiti priču o vašoj neodgovornosti i manjku discipline, zbog čega možete snositi velike posledice u budućnosti.
Uprkos tome što vas sve ove scene mogu duboko potresti i uznemiriti – vi i dalje kasnite.
Prema naučnim istraživanjima, čak 17 odsto svetske populacije nesvesno kasni jer boluje od sindroma hroničnog kašnjenja – koji je, usput, neizlečiv. Na fiziološkom nivou, kašnjenje ima veze sa razlikama u funkcionisanju ljudskog mozga, a dokazano je i da ljudi koji uvek kasne shvataju prolaznost vremena na drugačiji način.
Činjenica je da ovi ljudi loše procenjuju vreme i poseduju lošu organizaciju, što predstavlja osnovne uzroke kašnjenja, jer uglavnom sve rade u „minut do 12″. Uz to, raspored aktivnosti koje treba da obave im je prenatrpan, zbog čega na kraju ništa ne završe na vreme.
Jedan od razloga jeste i rasejanost. Pa tako, kada već kasnite negde i užurbano idete ka autobuskoj stanici, odjednom vam u glavi sine kako ste zaboravili da isključite šporet ili da ste ulazna vrata ostavili otključana, zbog čega ćete morati da se vratite i naravno – dodatno zakasnite na planirani događaj.
Jedino što vam ostaje jeste da se potrudite da život organizujete i svim snagama se držite te organizacije. Ukoliko to ne pomogne, ponadajte se da ćete biti okruženi izrazito tolerantnim ljudima i usput radite na sebi i svojim znanjima, kako bi poslodavci imali manje razloga da vas otpuste. Puno sreće!
Piše: Sara Novakov
Izvori: https://www.pcnen.com/portal/2016/06/11/bolest-kasnjenja/
Foto: Unsplash
Leave a Reply