„Dečji brakovi nisu romska tradicija, već štetna praksa koja grubo krši dečja prava i kojoj samo ujedinjenim naporom možemo stati na put. Naša zajednička vizija je stvaranje društva u kome nijedno dete neće stupiti u brak i napustiti školovanje protiv svoje volje, već uživati u detinjstvu i bezbrižnom odrastanju”, kažu iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost (KTRR) za Student.
Iz KTRR ističu da je prema Godišnjem izveštaju o dečijim brakovima za 2021. godinu Republičkog Zavoda za statistiku, tokom prošle godine centri za socijalni rad identifikovali su 235 dece žrtava dečjeg braka od kojih je 16 dečaka i 219 devojčica, uzrasta između 16 i 17 godina.
Zabeležen je trend porasta udela dece koja ne pohađaju srednju školu, a iz čega se može zaključiti da su deca srednjoškolskog uzrasta koja su isključena iz obrazovnog sistema pod većim rizikom. Podaci o nacionalnoj pripadnosti ukazuju da dečji brak postoji u mnogim nacionalnim manjinama na teritoriji Republike Srbije, ali je takođe očigledno da je ova pojava najrasprostranjenija među decom romske nacionalnosti (55,5%).
Na pitanje koji su uzroci koji utiču na to da jedno dete stupi u brak iz KTRR ističu da su uzroci mnogostruki i da zahtevaju složenu analizu više različitih faktora.
„Prema Godišnjem izveštaju iz 2021. godine većina identifikovane dece je pod roditeljskim staranjem (90,6%) što jasno govori da su stavovi porodica u odnosu na dečji brak jedan od bitnijih. Posmatrajući obrazovni status dece žrtava, može se zaključiti da je 44,8% dece srednjoškolskog uzrasta, ali ne pohađa srednju školu, a 10,2% žrtava nikad nije bilo uključeno u obrazovni proces. Siromaštvo i obrazovanje su među glavnim uzrocima dečjeg braka, ali tu je svakako prisutan i faktor obrazovanja majki, čime je uslovljen ekonomski zavisan položaj majki dece koja su aktuelno žrtve dečjeg braka.”
“Posledice dečjih brakova su mnogostruke”
Sagovornici iz KTRR ističu da su posledice ove štetne prakse mnogostruke.
One utiču na zdravlje, obrazovanje, rast i razvoj dece, a posebno devojčica. One prekidaju školovanje, rano rađaju, što njih i bebe izlaže brojnim zdravstvenim rizicima i stopi smrtnosti koja je duplo veća nego u opštoj populaciji, a neretko su izložene i nasilju u porodici, kao i siromaštvu.
“Stupanje u brak devojčice stavlja u povećan rizik od napuštanja obrazovanja, a time posledično i ekonomske zavisnosti, izloženosti diskriminaciji i društvene isključenosti, osim što predstavlja neprirodni tok prekida detinjstva i onemogućava pravilan i potpun fizički i psihički razvoj.“
Predsednica KTRR, Zorana Mihajlović, kaže za Student da je pre tri godine pokrenula inicijativu za osnivanje Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova.
“Dečji brakovi su oblik trgovine ljudima i predstavljaju ozbiljno kršenje dečijih ljudskih prava i na nama kao društvu je da stereotipe rušimo, a prakse koje su štetne menjamo”, kaže Mihajlović i dodaje da je pokrenuta kampanja za podizanje svesti o rasprostranjenosti i štetnosti ovog fenomena. Takođe, upućena je inicijativa koja je uvrštena u aktuelan Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona kako bi se ukinula mogućnost sklapanja braka pre 18. godine, a da se prinudno zaključenje braka i vanbračna zajednica sa maloletnikom tretiraju kao oblik nasilja
u porodici.
Piše: Isidora Nedić
Foto: Unsplash
Leave a Reply