Osmog septembra, širom sveta se obeležava Međunarodni dan pismenosti još od 1966. godine na UNESCO-ovoj inicijativu. Cilj je da se svake godine podseti na važnost pismenosti i obrazovanju na globalnom nivou.
Ideja o obeležavaju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. u Teherenu na Svetskoj konferenciji ministra obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti. Dan obeležavanja izabran je 08. septembar, UNESCO je obeležavanje počeo 1966. godine
Pismenosti je prepoznata kao ljudsko pravo u nizu međunarodnih konvencija i međunarodnih deklaracija. Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, time i pravo na pismenost.
Deklaracijom iz Persepolisa 1975. godine rečeno je: Pismenosti nije sama sebi svrha. Ona je temeljno ljudsko pravo. Hamburška deklaracija iz 1997. naglašava kako je pismenost, koja u širem smislu obuhvata znanje i veštine koje su potrebne svima u svetu brzih promena, osnovno ljudsko pravo.
Danas u Srbiji ima dva pisma ćirilica i latinica, jednaka pred zakonom i više od 6,5 miliona pismenih stanovnika, starijih od 10 godina. Sa popisa stanovništva iz 2011. godine, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj nepismenih 127.463. Postoji nekoliko kriterijuma za određivanje pismenosti. Osnovni kriterijumi su da osoba može da napiše i pročita tekst iz svakodnevnog života.
PISA istraživanje (Međunarodni program procene obrazovnih postignuća učenika) je pokazalo da učenici u Srbiji postižu rezultate ispod proseka. Đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i vokabukar im je siromašan.
Prema rezultatima PISA 2018, u Srbiji svaki treći učenik nije dostigao prag funkcionalne pismenosti. Osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38 odsto učenika u čitanju, 40 odsto u matematici, a 38 odsto u prirodnim naukama.
Takođe rezultati PISA istraživanja su pokazala da učenici u Srbiji više izostaju sa nastave od svojih vršnjaka.
Među mladima je izražena upotreba žargona i stranih reči (najviše anglicizma).
Piše: Anastasija Vasić
Leave a Reply