„Nasilje nad ženama u domaćim pesmama“, tema je ispitnog rada Ane Ninković na FDU koji je objavljivanjem na Jutjubu mnoge naveo na razmišljanje o važnim pitanjima današnjice, počevši od toga u kakvom društvu živimo i koja nas muzika okružuje.
Ana je za svoj ispitni zadatak vezan za pop kulturu odlučila da se bavi propagiranjem nasilja
nad ženama u domaćoj muzici.
„Želela sam da obradim temu koja je meni važna, pa se ovo nekako spontano nametnulo kao ukrštaj ta dva.“
Pitali smo je, da li po njenom mišljenju muzika domaće scene propagira usađene vrednosti
društva ili ih, pak, ona nameće.
„Moje laičko mišljenje je da je ta veza obostrana. Činjenica je da je pop kultura slika i prilika društva. Međutim, ja smatram da, kao što nam se reklame usađuju u podsvest, tako podsvesno možemo usvojiti i obrasce ponašanja koje konzumiramo kroz pop kulturu.“
Primetili smo da se u Aninom radu pretežno nalaze numere EX-YU generacija u kojima
pronalaziš dati problem. Otkrila nam je šta misli o muzici današnjice i u kom pravcu je
muzika kulminirala.
„Mislim da se muzika današnjice ne razlikuje preterano po tom pitanju, možda je čak kulminirala u još goru mizoginiju. Pa pogledajmo tekstove i spotove trenutno dominantnog žanra – uvek je tu prisutna neka mizoginija, najčešće u vidu objektifikacije žena, žene kao manje vredne, žene kao statusni simbol koji nije ništa vredniji od automobila, sata ili čega već. Istina je da u dominantnim žanrovima ima i osnažujućih tekstova, ali mislim da su ovi mizogini ipak zapaljiviji i popularniji. Kod alternative je već druga priča, ali alternativa je alternativa, iz nje ne čitamo društvo.“
“Feminizam je stvoren od žena za žene”
Sa našom sagovornicom razgovarali smo o temi feminizma kao ideologiji, interesovalo nas
je da li može izdvojiti bitne razlike između „zapadnog“ feminizma i feminističkih pokreta u
zemljama u tranziciji?
„Mislim da se feminizmom sve češće nazivaju borbe koje nisu zaista feminističke. Činjenica je da je feminizam ženski pokret, stvoren od žena za žene, a protiv patrijarhata. U tom smislu zapadni feminizam, u korist liberalnog kapitalizma, pokušava da ponovo uspostavi narativ o ženskim obrascima ponašanja, ženskim osobinama i ženskim rodnim ulogama, pa je dovoljno da osoba ispunjava tradicionalne, patrijarhalne kriterijume kako bi bila žena, što nas vraća na početak – prava, dobra žena jeste ona koja odgovara patrijarhatu. Mislim da do zemalja u tranziciji još uvek nije u potpunosti stigao taj talas, koji obesmišljava (više)vekovnu borbu, da još ima autentične borbe i autentičnog mišljenja, ali moram priznati da sam vrlo pesimistična po tom pitanju jer su kvazifeministički fondovi i grantovi često jači od ideje i logike.“
S obzirom na to da danas sve češće pričamo o borbi žena protiv nasilja, pitali smo Anu koju poruku šalje društvu kako bi podržala žrtve nasilja. Odgovorila nam je da pre svega moramo verovati žrtvama. Kada nam se neka žena poveri ili izađe u javnost sa svojim iskustvom nasilja,
najvažnije je da joj verujemo i pružimo svu moguću podršku.
Piše: Tamara Milošević
Leave a Reply