Članovi omladinske kulturno-umetničke organizacije Bufonerija ― Igor Vesović, Emilija Gavrilović i Milutin Miljanić, govorili su za Magazin Student o svojim počecima, stavovima o kulturi i planovima za budućnost.
Ranije ste pominjali da bufonerija u prevodu sa francuskog znači šala, lakrdija. Na koji način ovaj naziv korespondira sa programom?
Igor: Bufonerija ima definiciju ― scenska igra pisana u stihu, laka komedija. U igri je atmosfera mnogo važna. Ona deluje frivolno, banalno i lako, ali iza svake lake igre stoji organizacija, temeljna priprema. Oni koji se bave dramskom umetnošću to znaju.
U kojoj meri vas vaša publika motiviše i pomaže u oblikovanju sadržaja koji plasirate?
Emilija: Diskusija i interakcija sa njima nas osnažuje, jer time što nas podržavaju i predlažu ideje, daju nam pogon da ih još više inspirišemo i prilagodimo sadržaj shodno njihovim interesovanjima.
Igor: Mi smo participativno pozorište i ne pravimo razliku između publike i izvođača. Svaki gledalac ima priliku da učestvuje i da na neki način doprinese dramskoj radnji, što je i najevidentnije u našim participativnim radionicama. Težili smo da komunikaciju između gledališta i scene učinimo interaktivnom.
U kakvom su odnosu organizacione nauke i pozorišna umetnost?
Milutin: Ima mladih koji žele da se bave menadžmentom u kulturi, a vrlo je teško naći gde to može da se specijalizuje. I pozorište treba organizovati. Jedno su glumci, scenarista, reditelj, ali treba organizovati repertoar i upravljati promocijom i svime što jedno pozorište iziskuje.
Igor: Ideja Bufonerije je da ne razdvaja organizaciju i umetnost. Kao što u umetnosti imamo sadržaj i formu, isto tako ovde imamo scenu i organizaciju. Etika je svrha primene nauke i znanja o menadžmentu. Svaka oblast ljudskog rada može biti umetnička.
Kada su i na koji način postavljeni temelji „Bufonerije“?
Igor: Ideja o organizovanom dramskom bavljenju nastala je još 2012. godine, a tri godine kasnije ostvaren je projekat koji je sve inicirao. Nazvan je Bufonerija, u okviru kojeg je realizovana celovečernja predstava Dr Branislava Nušića. Onda se ime projekta prelilo i na samu organizaciju koja je već sledeće godine dobila svoju organizacionu strukturu. Kasnije je počela da se temeljnije razvija ideja o dramskom departmanu. Prvi program dramskog departmana formiran je pre četiri godine. Koga zanima više, naši estetičari su napravili hronološki prikaz našeg razvoja na sajtu.
Kako biste ocenili odnos mladih i pozorišta u eri digitalne zabave?
Milutin: Pandemija i pristup internetu, kao i nove platforme za takve stvari, podstakle su mlade da se više okrenu stvaralaštvu. Mladi su inspirisani jedni drugima.
Igor: Svaki TikTok video je neki vid performansa. Mladi demokratizacijom sredstava dobijaju priliku da se bave „nevidljivim pozorištem“, za koje učesnici u pozorišnom činu nisu svesni inicijalno da jeste pozorište. Svaku interakciju između dvoje ljudi možemo posmatrati kroz okvir pozorišta. Ipak, nijedan digitalni oblik neće moći da zameni živu interakciju.
Šta novo možemo očekivati od Bufonerije u skorijem periodu?
Igor: Pozvali smo debatni klub sa FON-a da nam pomognu u veštini pregovaranja. Simulirali smo debatu i došli na ideju da u toj formi leži jedna interaktivna predstava, gde mi možemo da strukturiramo debatu između nas, kao dramski tekst, a da opet pokrenemo publiku. To je ujedno prva procesna predstava koju ćemo raditi.
Emilija: Ovim putem pozivamo sve vršnjake da nam se pridruže 19. marta na našoj javnoj radionici gde ćemo moći zajedno da se igramo. Posetite nas u subotu!
Piše: Sara Novakov
Leave a Reply