Klavir je jedna ljubavna konstanta, uvek tu da sasluša i nikada da ne izda, rekla je Lady K u intervjuu za magazin Student.
Muzika nas od malih nogu svakodnevno okružuje. U kom trenutku je klavir ukrao tvoje srce? Kada si odlučila da želiš da se baviš muzikom?
Formalno obrazovanje počelo od neke moje pete godine kada sam se upisala u muzičko zabavište. Klavir je bio ljubav na prvi pogled. To je ljubavnik kome se uvek rado vraćam i koji me nikada nije izdao.
Nakon srednje muzičke škole svoje obrazovanje nastavljaš na Fakultetu Muzičke umetnosti u Beogradu. Kako su izgledali tvoji studenski dani? Koje anegdote se rado setiš?
Upis na akademiju za većinu ljudi predstavlja veliki stres upravo zbog premalog broja mesta. Ali nakon toga sve postaje lepršavije. Mi smo svi jedna porodica. Bilo je dosta predavanja ,vežbi, ali i izlazaka. Imali smo običaj da zajedno kupimo neku sitnicu i obradujemo nekog kolegu ili profesora za rođendan. U sećanju mi je ostala i profesorka solfeđa koja je stalno zviždala melodije, uvek bih prepoznala njen zvižduk po hodniku.
Poznata si i pod nadimcima Lady K i Šljokica. Šta za tebe oni predstavljaju i koji ti je draži?
Obožavam bilo kakvu odeću ili šminku koja sadrži šljokice i odatle je proistekao moj nadimak Šljokica. Lady K je moj alterego. Ono što sam na sceni . Ta neka osoba koja kakav god da joj je dan se trudi da na sceni muzikom iznedri taj šljokičavi prah koji ima u sebi i pospe publiku kako energetski tako i auditativno.
U narednom periodu se održava tvoja doktorska predstava pod nazivom Amplituda. Reci nam nešto više o tome . Kako si pronašla inspiracija za nju i kakva su tvoja očekivanja?
Moja doktorska predstava Amplituda se održava 4. Novembra 2021. godine u Atrijumu Narodnog muzeja sa početkom u 20h, ulaz je slobodan. Predstava će biti interaktivna i publika će ako želi moći da učestvuje.Koristeći kinetičke instrumente, dvoje ljudi svojim dodirom u odnosu na svoji temperaturu i amplitudu srca stvaraju zvuk uporedo sa zvukom na sceni. Na taj zajedno kreiramo jedinstvenu kompoziciju. Tokom pandemije sam shvatila da jako malo osluškujemo sebe. Tada sam odlučila da spojim medicinu sa muzikom i na taj način pokažem ljudima ono najiskrenije- muziku svog srca.
Šta bi poručila nekome ko sada kreće tvojim stopama?
U koliko kreće mojim stopama u Srbiji poručila bih mu da ima hrabrosti i drskosti da se bavi nečim apstraktnim naspram mentaliteta koji nas okružuje. Unutrašnji glas i intuicija je ono najiskrenije i nikada ne treba da se ogluši o to.
Kakvi su tvoji planovi za budućnost? Šta bi volela da ostvariš u narednih 10 godina?
Moji planovi su da najpre završim doktorski umetnički rad (smeh). Volela bih da nastavim rad u pozorištu i filmu kroz muziku. Za 10 godina bih volela da budem zdrava- fizički i mentalno. Vidim se u nekoj mirnijoj sredini van Beograda . Pijem čaj na nekom tremu ,dok talasi zapljuskuju ,sedam za klavir da sviram i pevam okružena porodicom i prijateljima.
Piše: Đurađ Jovanić
Leave a Reply