Mladi pisac Meti Kamberi istakao se na našoj književnoj sceni svojim romanima Grad bola i Grad greha. Sa njim smo razgovarali o budućim projektima, očekivanjima na fakultetu i društvenim razlikama koje razdvajaju.
Tvoji romani nose nazive Grad bola i Grad greha. Zbog čega grad u kojem tvoj glavni junak živi nosi tako surove epitete?
Naslov govori mnogo toga. Znao sam od početka da će se tako zvati, ali sada iz ovog ugla mislim da me boli više sam grad, nego ljudi u njemu. Naslov je surov i cela knjiga je takva. Naravno ima i lepih delova, gde nije sve tama.
U tvojim romanima predstavljena su dva sveta – svet Amirage, pripadnika romske populacije i onaj drugi suroviji i sa manjkom empatije. Kako pomiriti ta dva sveta? Da li je to moguće?
Nije moguće. Amiraga u prvom delu kreće sa dna i tu gubi mnogo toga da bi došao do ovde gde je sada, a u nastavku je već nešto drugačije, mnogo je suroviji. Ta dva sveta ne mogu da se pomire, jer Amiraga stalno opire da se uklopi.
Veslala je svojim rukama od zlata i mene izbacila na obalu … Bila je i ostala deo mene, Mirna, moja ideološka majka. Da li je lik Mirne inspirisan nekim iz tvog privatnog života?
Da, to je istina, imao sam stvarno svoju ideološku majku, ali nisam više sa njom u kontaktu. Ona je vaspitačica u domu, a ja sam otišao, tako da više nisam deo te priče.
Na kraju tvog prvog romana upečatljiva je epizoda susreta Amirage i dečaka po imenu Meti, koji nosi tvoje ime. Šta simbolizuje taj susret? Da li je to susret dečaka sa budućim ja?
Amiraga je hteo tim susretom da ispravi grešku da se dečak ne vrati kući, kao što je on pokušao. Na početku pisanja, bilo mi je jako teško da sve to spojim u glavi i tu se vidi da te neki delovi malo zbunjuju. Ja nisam čitao svoj roman, ali ću ga sigurno pročitati nekad, da vidim kako to izgleda.
Ti se ne zaustavljaš samo na pisanju, već i od oktobra krećeš na Filozofski fakultet. Kakva su tvoja očekivanja na tom polju?
Uopšte mi se ne ide na fakultet. Znam šta će me čekati tamo – tinejdžeri koji žive sa roditeljima, devojke ispod staklenog zvona, to su stvari koje me iritiraju. Ne trpim autoritet profesora i onda me sve to strašno zamara. Imam utisak da ću otići dva puta i više nikada. Moje ambicije su puno veće od samog fakulteta.
Da li možemo da očekujemo nastavak sage o Amiragi ili bi voleo da se oprobaš u drugim žanrovima?
Celina jedne priče je završena. Sigurno ću pisati celog života i trenutno ću se fokusirati samo na scenario za film koji sam napisao i koji je inspirisan romanima, jer to zahteva puno truda, to je za mene bilo potpuno nepoznato polje. Nije nimalo isto pisati scenario i roman, ali ja sam tu oblast samostalno do tančina izučio.
Razgovor vodila: Aleksandra Vukadinović
Instagram: @metikamberi00
Student: Kultura
Leave a Reply