“Još uvek je rano govoriti o uspehu studenata pre i nakon pandemije, ali ono što treba naglasiti jeste da „bi svi morali da nastoje da sve svoje obaveze izvršavaju kao da okolnosti nisu vanredne“, tvrdi Dušan Marković, asistent Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Izvođenje nastave tokom pandemije navelo je i podsetilo na mogućnost inovacije rada pomoću internet platformi. Ipak, kvalitet nastave uvek će ostati odgovornost samih nastavnika. Ono što se ukazalo kao najveći nedostatak jeste neredovna evaluacija. On se posebno odrazio na studentima prve godine koji osim gradiva, uče i kako se studira. Utisak da se ne mora redovno raditi da bi se došlo do cilja, za nečiju karijeru mogao bi da predstavlja nenadoknadiv gubitak.
Osim toga, među najčešćim greškama koje studente dele od položenog ispita, ističe se zanemarivanje izvorne literature. Sistem vrednosti ne bi trebalo svoditi na to da se studije bilo kako završe, već da se na njima nešto i nauči. „Postalo je nesvakidašnje da se ide težim putem, preuzima na sebe više obaveza, kako bi se zadovoljila izvesna akademska interesovanja, želja za saznanjem ili naprosto postigla satisfakcija zbog uspeha u savladavanju prepreka“, zaključuje Marković.
Marković dodaje i to da „se ne može biti intelektualac, a ne biti svestran“. Mnogo mladih se u toku studiranja oproba u nekom obliku rada na fakultetima ali se postavlja pitanje koliko su istrajni u toj nameri. Istraživačka motivacija i smisao za pedagoški rad proističu iz intelektualne širine koju jedan budući univerzitetski radnik mora da poseduje. „Važno je što ranije iskazati zainteresovanost, učestvovati u vannastavnim aktivnostima naučnog karaktera i biti posvećen usavršavanju“, navodi Marković.
Ono što posebno zabrinjava jeste pitanje da li se obrazovanje danas dovoljno ceni. „I letimičan uvid kojim bi se uporedilo stanje danas i pre nekoliko decenija pokazao bi dramatičan porast broja odličnih đaka u osnovnim i srednjim školama, prosečne ocene studenata, broj doktora nauka. Ti podaci ne govore o tome da se u današnje vreme više uči i postižu bolji rezultati, već naprotiv – da je devalviran proces evaluacije znanja, a samim tim i celokupni obrazovni sistem“, tvrdi Dušan Marković, asistent Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Time je ozbiljnost ovog problema utoliko veća.
Kao jedan od temelja razvoja kompletne ličnosti, obrazovanje usmerava pojedinca ka kvalitetnijem sadržaju, a samim tim i ka kvalitetnijem načinu života. Ono je put na kojem smo za svaku savladanu prepreku nagrađeni važnom lekcijom. Ono je put koji ne smemo zaobići.
Piše: Mina Đukić
Foto: Unsplash
Leave a Reply