Šta posle faksa – Filozofski fakultet / Sociologija

• I šta ćeš da upišeš?
• Sociologiju.
• Upiši ti, blago meni, nešto što ima veze sa informatikom, a SoCiolOGijOM se bavi u slobodno vreme, nema od toga ništa.

Razočarani pogled sa primesom sažaljenja je poznat svim studentima koji na pitanje „Šta si upisao?” odgovaraju sa „Sociologiju”. Neperspektivna, zastarela disciplina koja se bavi nebitnim stvarima i od koje ne može da se živi je prva stvar koja običnom čoveku padne na pamet. Da li je baš tako?

Sociologija, pre svega, pruža dubinski uvid i znanje o onome što je svima nama od suštinskog značaja za regularan život, a to je društvo. Bez društva čovek ne postoji, i u filozofskom i u svakodnevnom smislu. Sa potpunim znanjem o tome kako funkcioniše, kako se menja i od čega je sastavljeno društvo, mesta na tržištu rada za one sa diplomom sociologije ima i više nego dovoljno. Gde budući sociolog može sve da radi?

Marketing

Možda i najpopularnija struka u kojoj se jedan sociolog može ostvariti je marketing. Bilo da se bavi kopirajtingom, analizom podataka, osmišljavanjem strategija za plasiranje nekog proizvoda, sociolog je svojim znanjem o svim aspektima društva i drušvenih grupa neprocenjiv zaposleni za bilo koju firmu.

HR – Human resources

Jedna od svari koje se uče na sociologiji je raznolikost društvenih grupa i njhovog položaja u širem društvu. S tim da je intervju, kao jedna od metoda socioloških istraživanja, veoma bitan u školovanju, sociolozi  vrlo lako mogu biti pravi izbor za menadžera „ljudskim resursima”.

PR – Odnosi sa javnošću

Bavljenje PR-om u suštini predstavlja sponu, most između neke kompanije, njenog brenda i javnosti. Sociolog sa svojim znanjem o društvu sa jedne, a o ciljevima brenda sa druge strane, predstavlja idealan izbor za ovaj posao.

Istraživanja javnog mnjenja

Na studijama sociologije se posvećuje pažnja i korišćenju statistike. Imajući to u vidu, sociolog je u mogućnosti da sprovodi istraživanja za potrebe nevladinog sektora, korporacija, agencija. Za ovakvim istraživanjima postoji velika potreba, a diplomirani sociolog uvek može doprineti kvalitetu ovih istraživanja.

Pored ovih zanimanja, sociolog može raditi i u nevladinim organizacijama, koje predstavljaju jedne od najvažnijih kreatora politike i bave se gorućim pitanjima životne sredine, potlačenih grupa ljudi i društvene odgovornosti. Još jedno zanimanje, povezano sa prethodnim, može biti i socijalni rad.

Na kraju, pitanje „Šta posle faksa” je mač sa dve oštrice.

U savremenom društvu, očekivanje da bi posle fakulteta posao „trebalo da nas čeka” je nezahvalno i pogrešno. Ljudi sa uspešnim karijerama tokom celog života moraju da se usavršavaju, uče nove stvari, a ponekad i ponovo školuju. Možemo da imamo u glavi šta je ono što nas interesuje i šta bismo mogli da radimo sa time, ali ako očekujemo da će posle bilo kog, pa čak i nekog „perspektivnog” fakulteta posao samo da nas čeka, u velikom smo problemu.

Sociologija pruža najčvršći temelj znanja o funkcionisanju društva i u sebe uključuje ekonomiju, politikologiju, komunikologiju i  socijalnu psihologiju. Sa ovim znanjem i eventualnom specijalizacijom za bilo koju sferu rada, sociologija je odlična „odskočna daska” za  uspešnu karijeru.

Piše: David Josifović

Foto: Student

Studenti

Sociologija – https://www.f.bg.ac.rs/sociologija