„Najbolje što možeš da uradiš za sebe je da sebi dozvoliš da budeš srećan.“ Ovo je deo rečenice na poleđini knjige „Čupava sanjalica“, a autor ove zbirke pesama je mlada, svestrana, talentovana i uspešna studentkinja Visoke turističke škole, Sofija Vujošević.
Od malena si pokazivala interesovanje za pisanje. Kako si došla na ideju da napišeš knjigu i šta je bila inspiracija za tvoju zbirku pesama?
Još od kada sam bila mala, mama mi je stalno čitala knjige i u meni se od malena rodila ta strast prema čitanju i pisanju. Knjigu sam želela da napišem već u četvrtom razredu osnovne škole, kada sam i sama pravila svoje zbirke pesama i kratkih priča. Sada se napokon taj san i ostvario! Inspiraciju sam pronalazila u ljudima koji su prolazili kroz moj život, kao i osećanjima koja su mi uvek bila pokretač.
Kakav je bio osećaj kada si prvi put ugledala svoju knjigu?
Neopisiv. Nisam mogla da verujem da su se sve godine truda isplatile i da sam zaista ostvarila jedan od svojih najvećih snova. To veče pred spavanje, cela soba mi je mirisala na nove knjige. Samo sam zatvorila oči i pomislila, obrativši se mlađoj sebi: „Uspele smo.“ Nikad srećnija nisam zaspala.
Kao jako mlada i svestrana osoba publikovala si svoje delo, vodiš svoju stranicu „Čupava sanjalica“, studiraš, baviš se plesom, a deo si i naše redakcije – urednik rubrike Društvo. Kako uspevaš da postigneš sve to?
Zaista ni sama ne znam. Volim kada imam produktivan i ispunjen dan. Ključ je u dobrom organizovanju i naravno u tome da radiš ono što voliš. Zaista mislim da sve to što radim, koliko god mi ponekad bilo naporno, ipak podstiče moj lični rast, a to je nešto što je najvažnije.
Tvoja zbirka pesama nosi naziv „Čupava sanjalica“. Da li se isplati biti sanjar i koliko je važno da sledimo svoje snove?
Uvek su mi govorili da treba manje da sanjam, manje da maštam i da se realnije ophodim prema životu. Ipak, uvek sam nekako uspela da dušom preskočim sve prepreke i dohvatim svoje parče neba. Ako mene pitate, naravno da se isplati. Kada sanjaš velike snove i slediš ih, oni će se sigurno ostvariti, a taj osećaj je neprocenjiv.
Šta bi poručila studentima sanjarima koji bi možda krenuli istim putem kao i ti, ali nisu dovoljno hrabri da slede svoje snove?
Kao poruku za sve njih bih izdvojila jedan deo moje pesme:
„Tvoj rizik piše najlepše priče, a zbog tvog straha ostaješ večita tabula rasa.“
Ništa nije nemoguće ako zaista radiš na sebi, ne bojiš se da sanjaš i slediš taj put kojim tvoja duša želi da ide.
Piše: Miljana Pantelić
Foto: Student
Leave a Reply