Kao i mnogi narodni običaji, uskršnji zeka kakvog poznajemo danas, ne pominje se nigde u Bibliji, već su različiti narodni nalazili raznovrsne načine da svoje praznike učine privlačnim najmlađim generacijama – pa tako i Uskrs. Dobro poznajemo naše običaje, ali kako druge zemlje
Uskršnji zeka
Veruje se da su, pre Hrista, Anglosaksonci slavili Boginju Eostre-Boginju jutra i proleća. Ovaj paganski praznik je vezan i za slavljenje prolećne ravnodnevnice. Razlog zašto se zec povezivao sa ovim praznikom nalazi se i u samoj činjenici da se to slavlje realizovalo uoči sezone parenja zečeva, a to simbolizuje plodnost.
Zeka je vremenom počeo da se pojavljuje i u hrišćanskim uskršnjim praznicima. Nemački doseljenici u Americi su sa sobom doneli i svoje običaje, koji su se zatim ustalili na Zapadu. Deca bi pravila gnezda u koje bi zeka ostavljao ofarbana jaja i slatkiše ako su bili poslušni i dobri. Nekako podseća i na način na koji Deda Mraz dostavlja poklone.
Kako različiti narodi slave Uskrs?
U Australiji se od 1991. radilo na kampanji da zečevi ne asociraju na Uskrs, jer su se smatrali glodarima koji uništavaju imanja i zasade. Njegovo mesto zamenio je ,,uskršnji bilbi”, životinja nalik zecu koja živi u pustinji.
Bermudska ostrva proslavljaju tako što se okupljaju na određenim delovima ostrva i puštaju svoje papirne zmajeve, koje su sami napravili. Zatim, jedu slatke, začinjene lepinje sa krstom na njima, koje se prave od voća. Na dan Uskrsa, uoči izlaska Sunca, stanovnici se okupljaju na crkvenom služenju koje se odvija na plažama ostrva.
Na Filipinima, žitelji ostrva su veoma posvećeni prazniku i važe za jedne od najekstremnijih načina obeležavanja Hristovog raspeća. Nose krune od trnja, bičem se udaraju po leđima, a najšokantniji običaj koji neki biraju je definitivno zakucavanje nogu i ruku za krst. Crkva nikako ne odobrava ove običaje, ali su izuzetno ustaljeni.
Finci decu oblače kao male veštice, a potom idu na ulice i mole za čokoladna jaja, a na zapadnom delu ove zemlje neki pale logorske vatre uoči Velikog Petka. Po starom nordijskom verovanju ovaj čin tera veštice koje lete na svojim metlama.
Želite više sreće u ljubavi u ovoj godini? Možda vam se dopadne poljski običaj Śmigus-dyngus. Na uskršnji ponedeljak, Poljaci se međusobno polivaju vodom i jure vodenim pištoljima. Veruje se da ko bude najviše poliven, venčaće se te godine.
Zašto baš crveno jaje?
Odgovor na ovo pitanje je prost- simboliše prolivenu Isusovu krv nakon raspeća. Kod nas, prvo jaje koje je obojeno u crveno, postavlja se za čuvara kuće, a ono prošlogodišnje se, po narodnom verovanju baca negde u prirodi (ranije u reku) kako bi sa sobom odnelu svu nesreću iz doma.
Konkretni običaji se naravno razlikuju od regiona do regiona, ali srž običaja je ista. Iako je teško utvrditi poreklo običaja kucanja jajima, možemo zaključiti da je ono jedan od najzanimljivijih delova ovog praznika. Pogotovo ako pobedite.
Piše: Aleksandra Veljović
Izvor:
https://www.history.com/topics/holidays/easter-symbols
https://time.com/3767518/easter-bunny-origins-history/
http://www.arcane-alchemy.com/blog/2020/3/5/all-about-eostre-the-pagan-goddess-of-dawn
https://www.wycliffe.org/blog/featured/how-easter-is-celebrated-in-countries-around-the-
world https://spiible.com/news/celebrating-easter-australia https://www.womansday.com/life/travel-tips/g2175/easter-traditions/ http://www.eastergoodfriday.com/easter-and-good-friday-in-philippines.html
FOTO: Pexels
https://www.pinterest.com/pin/397020523371286659/
https://www.pinterest.cl/pin/298433912783748527/ https://www.srbijadanas.com/zena/vesti/prvo-jaje-ofarbajte-u-crveno-sta-je-cuvarkuca-i-sta-
radimo-sa-onom-od-prosle-godine-2018-04-06 https://www.gofinland.fi/blog/easter-in-finland/
Leave a Reply