Ujedinjene nacije su 20. marta 2011. proglasile Međunarodni dan sreće. Sve članice su glasale za, te je predlog prihvaćen jednoglasno. Ali, koliko smo zapravo srećni?
Predlog za ovaj dan dala je kraljevina Butan, jedina država sveta u kojoj postoji Ministarstvo sreće. A kako se to obezbeđuje sreća stanovništvu? Vlasti Butana smatraju da je jedan od načina za to, pored jedinstvenog sistema vrednosti, pružanje prirode građanima. Kako prenosi Hafington Post, zelenilo i zdravi ekosistemi usko su vezani za ljudsko zdravlje, te su sastavni deo bruto nacionalne sreće u ovoj državi. Upravo iz tog razloga, šume u Butanu se ne seku. Građani se trude da sade što više stabala, zemlja je bogata florom i faunom, a lov skoro svih životinja je zabranjen.
A kakvo je stanje u ostalim državama i da li njihove vlasti rade na sreći stanovništva?
Prema svetskom izveštaju o sreći Ujedinjenih nacija za 2020. godinu, tri najsrećnije države sveta su Finska i to već treću godinu zaredom, Danska i Švajcarska. Srbija se našla na 64. mestu.
Koja je merna jedinica za sreću?
Na svake četiri godine u Srbiji se sprovodi anketa o kvalitetu života, u saradnji sa agencijom za statistiku Evropske unije, Evrostatom. Na određivanje kvaliteta života utiču faktori kao što su materijalno stanje, zaposlenje, obrazovanje, ali i osnovna prava, društveni odnosi, odmor i još mnogi drugi.
Muzej sreće
U Kopenhagenu je 2020. godine otvoren ovaj muzej, koji se bavi temom sreće, pravih i lažnih osmeha, a njegov cilj je da prikaže da se sreća pojavljuje u različitim aspektima naših života.
„Koristite svaku priliku za smeh. To je najjeftiniji lek“ – Džordž Gordon Bajron
Majkl Miler, direktor Centra za preventivnu kardiologiju na Univerzitetu „Merilend“ u Baltimoru tvrdi da smeh utiče na lučenje endorfina, koji podstiče procese u organizmu koji utiču na naš srčani trakt. To podrazumeva lučenje azotnih oksida koji proširuju krvne sudove i povećavaju prokrvljenost vena. Takođe utiču na smanjenje upalnih procesa, sprečavanje stvaranja uguršaka i smanjenje nivoa holesterola u krvi.
Dakle, veoma je važno da zapamtite nešto iz ovog teksta, to je da treba da se smejete. Iskreno, često i glasno. Dok još imate sve zube.
Piše: Dunja Marić
Izvori: https://www.bbc.com/
https://www.nationalgeographic.rs/
https://rs.n1info.com/
Foto: Unsplash
Leave a Reply