Šta je zapravo inteligencija? To je složena mentalna osobina koja se odnosi na način našeg razumevanja i prilagođavanja novim situacijama, učenja iz iskustva, kao i sposobnost da prethodno stečena znanja primenimo.

Pored svega nabrojanog, inteligencija takođe predstavlja sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih ideja i pojmova, a po definiciji Rečnika srpskog jezika u izdanju Matice srpske, ona je „sposobnost brzog shvatanja i razumevanja, umna obdarenost, bistrina, razum“.

Nemački pisac Bertold Breht jednom je rekao da „inteligencija nije u tome da ne pravimo greške, već da što pre uvidimo kako da ih pretvorimo u nešto dobro“.

Inteligencija se može izmeriti upravo pomoću odgovarajućih testova, kroz koje se dolazi do količnika inteligencije. Do njega se stiže pomoću formule:

IQ = MU (mentalni uzrast) / KU (kalendarski uzrast) * 100,

pri čemu se mentalni i kalendarski uzrast određuju putem testova. Ukoliko se Vaš količnik inteligencije nalazi između 90 i 110, prosečno ste inteligentni, dok ukoliko je on između 111 i 139, visoko ste inteligentni. Ukoliko je vaš količnik inteligencije, pak, iznad 140 – vi ste potencijalni genije!

A kako se inteligencija primenjuje u praksi?

Uzmimo za primer studenta sa visokim koeficijentom inteligencije. On će relativno lako moći da savlada gradivo sa razumevanjem, bez „bubanja“ činjenica koje zapravo ne razume. Logički će povezivati ono što uči i moći će da usvojeno znanje poveže sa nečim što je već naučio ranije. On će na ispitu uglavnom moći da odgovara jasno, svojim rečima, a ne napamet upamćenim rečenicama iz knjige. Ukoliko nešto nije savladao dovoljno, uspeće da pažnju skrene na ono što, s druge strane jeste.

Američki psiholog Hauard Gardner je u svom delu „Okviri mišljenja“ izneo teoriju o višestrukoj inteligenciji. Definisao je inteligenciju kao „sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira“, te na osnovu toga izneo svoj zaključak da svako od nas ima svoje slabosti i snage, na osnovu kojih se formiraju višestruke dimenzije inteligencije.

Dakle, određeni količnik inteligencije ne mora da znači da niste dovoljno inteligentni, već da vaše sposobnosti možda leže u drugim stvarima, koje nisu obuhvaćene ovim testovima. Naime, Gardner spominje devet vrsta inteligencije: jezičku, logičko-matematičku, vizuelno-prostornu, telesno-kinestetičku, muzičku, interpersonalnu, intrapersonalnu, naturalističku i egzistencijalističku inteligenciju.

I na samom kraju sledi pitanje: da li je inteligencija garancija za uspeh? Odgovor je kratak: nije. Zapamtite šta je rekao čuveni Salvador Dali: „Inteligencija bez ambicija je ptica bez krila“.

Piše: Dunja Marić

Izvori: https://samoobrazovanje.rs/

https://www.vaspsiholog.com/

Foto izvor: Unsplash.com