Srđan Dinčić je stand up komičar koji od 2011. godine, oko sebe širi samo smeh i pozitivnu energiju. O svojim tinejdžerskim danima, životu i humoru kao svom pokretaču, govori Srđan za naš Magazin.
Kako su izgledali Vaši tinejdžerski i adolescentski dani?
Sa četiri godine upoznao sam društvo sa kojim se i danas družim i nerazdvojni smo. Tinejdžerski i adolescentski dani su mi prolazili kao i kod svih tinejdžera, u potpunom neznanju i bunilu dok sam bio ubeđen da sve znam i da nema kraja mojoj genijalnosti.
Ko Vam je bio uzor dok ste odrastali?
Branko Ćopić, Daglas Adams, Teri Pračet, Mićko Ljubičić i Indeksovo pozorište…
Važite za jednog od najboljih komičara na našim prostorima. Koliko je izazovno danas nasmejati ljude?
Ljudi vole da se smeju, ne bi trebalo da je veliki izazov navesti ljude da rade nešto što vole. Na nastupe dolaze ljudi koji su isplanirali za to veče da se smeju. Da mi je posao da idem od vrata do vrata, pokucam a zatim pričam ljudima na prepad neke šale, sigurno bih pre ili kasnije nabasao na nekoga kome nije do toga, pa bi bilo pomalo nezgodno. Ovako ljudi svojom željom za smehom znatno olakšavaju moj posao.
Da niste komičar, šta biste bili?
Volim da maštam da bih bio pisac za decu. U svakom slučaju nadam se da bih bio neko ko nema striktno radno vreme i radi nešto kreativno.
Oprobali ste se i kao voditelj kviza “Stolice”. Šta Vas je naučio taj posao?
Taj posao me je naučio da je vođenje kviza jedan od najlepših poslova koje čovek može da radi na televiziji. Zahvaljujući kvizu „Stolice“ upoznao sam našu divnu zemlju, prelepe gradove, zanimljive i dobre ljude…A ponešto i od odgovora iz kviza mi je ostalo u glavi. Naučio sam šta je prugasti tenrek i da je mleko nilskog konja roze boje.
Šta Vas može da nasmeje?
U poslednje vreme me najčešće zasmejavaju moja deca, Nastasja koja ima šest godina i Aleksej sa nepune tri. U trenucima kada se ne svađaju i tuku, umeju da budu poprilično zabavni i kao i svi klinci tog uzrasta izgovaraju svakakve ludorije. Oni su zapravo i najviše zastupljeni u mom nastupu „Treće stanje“. Sad pišem novi tekst i trudim se da ih malo manje spominjem da ne upadnem u taj manir da postanem komičar koji priča samo o porodici. Kad gledam druge komičare dosadno mi je ako se drže samo jedne teme. Oduvek se trudim da svaki moj nastup bude dinamičan kolaž od više tema.
Osim smisla za humor, šta čini dobrog komičara?
Dobrog komičara čini dobra moć zapažanja, samosvesnost,originalnost, dobra doza ludila i egzibicionizma, jer ne može baš svako sebi da kaže: „ E imam neki osećaj da bi drugi ljudi želeli da čuju šta ja mislim o bilo čemu.“
Bili ste učesnik druge sezone rijaliti šou-a “Survivor”. Šta je ono najbolje, a šta najgore sa čime ste se u civilizaciju vratili sa FIlipina?
Najbolje što sam poneo iz Survivora je to što sam saznao mnogo o sebi, i to one stvari koje nisu mnogo prijatne, a za koje bi mi trebalo ko zna koliko godina i loših iskustava u normalnom životu. Naravno, naučio sam dosta i o drugima. Sa ove vremenske distance ne vidim nijednu lošu stvar oko učešća na tom projektu. Spektakularno iskustvo.
I za kraj, imate li neku poruku za studente?
Uživajte u studentskim danima i što bolje koristite svaku priliku da gradite boljeg sebe. I dolazite na stand up komediju, kad nije ispitni rok, naravno.
Piše: Lenka Kodić
Foto izvor: Srđan Dinčić – twitter
Leave a Reply