Dobričin prsten je nagrada koju uručuje Udruženje dramskih umetnika Srbije za životno delo i predstavlja najveće glumačko priznanje u Srbiji.
Ova prestižna nagrada dobila je ime po glumcu Dobrici Milutinoviću (1880-1956) koji je tokom svog stvaralaštva glumio u svega dva dugometražna i u jednom kratkom filmu. Milutinović je bio član Narodnog pozorišta u Beogradu od 1899. do smrti.
Tokom četrdesete godišnjice Dobričinog umetničkog rada, 1937. godine Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodeljuju mu zlatni prsten kao simobol njegove umetničke ličnosti. Svečano uručenje prstena održalo se u Narodnom pozorištu i prilikom uručenja književnik Ivo Vojinović ukazao je na Dobričine izuzetne kvalitete i dodao da je „Dobrica ujedno u sebi klasična grčka lepota, italijanski temperament i francuska gracija“. Odlučeno je da prsten bude prelazan, i da će Dobrica da odredi sledećeg najboljeg glumca.
Prsten, izrađen od 18-karatnog zlata i težine 44 grama, sa prednje strane imao je ugraviranog lika Dobrice Milutinovića, a sa unutrašnje strane ugravirano „Nasledni prsten Dobrice Milutinovića, 16. oktobar 1937. godine“, kao i dva žiga zlatare M. T. Stefanovića. Ubrzo nakon uručenja nagrade, prsten je nestao sa Dobričine ruke. Udruženje je odmah poručilo izradu drugog prstena, međutim, na novom više nije bilo Dobričinog lika, već zlatni lovorov venac na crnom oniksu u čijem središtu je zlatnim slovima ispisano njegovo ime.
Igrom slučaja u Zagrebu 1998. Pronađen je originalni prsten Dobrice Milutinovića iz 1937. godine. Pronašli su ga Ljubomir Drašković i Svetlana Bojković. Kompanija Zepter je otkupila prsten i vraćen je u Beograd. Danas se oba prstena čuvaju u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.
Poslednji u nizu od velikana dobitnika Dobričinog prstena jeste dramski umetnik Petar Božović koji je 33. dobitnik najvišeg glumačkog priznanja u Srbiji.
Neki od prethodnih dobitnika Dobričinog prstena su Ljuba Tadić (1980), Zoran Radmilović (1983), Olivera Marković (1997), Mira Banjac (2000), Svetlana Bojković (2005), Nebojša Glogovac (2018) i mnogi drugi.
Piše: Uroš Milovanović
Kultura – Dobričin prsten
Leave a Reply