Ljubav dolazi iz srca – ako ste romantik. Ako vam je, pak, nauka zanimljivija od emocija, onda možda znate da i nije baš tako.
Mozak – pokretač svega
Britanski neurobiolozi, Semir Zeki i Andreas Bartel, sa londonskog Univerziteta, su pokušali da otkriju šta se dešava u mozgu zaljubljenog čoveka. Ispitivanje su izveli na 11 studenata ženskog i 6 studenata muškog pola. Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon čega su se u njima pojavila osećanja koja su prepoznali kao ljubav/zaljubljenost. U tom trenutku, jednom od najnovijih imidžing tehnika su snimani protoci krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok krvi najintenzivniji.
Utvrđeno je da su se kod različitih osoba aktivirale različite oblasti mozga. Međutim, četri oblasti su kod svih bile zastupljene i dominantne. Jedna od oblasti se nalazila u središnjem delu insule i odgovorna je za „leptiriće u stomaku“. Druga oblast je u prednjem delu cinguluma, za koju se vezuju aktivne hemijske supstance izazivaju euforiju. Poslednje dve oblasti se nalaze u dubljim strukturama mozga poznatim kao strijatum, koji je odgovoran za osećanja koja nastaju kada nešto doživimo kao nagradu.
Hormoni
Kada se zaljubite, vaš organizam počinje da luči adrenalin, dopamin i oksitocin, koji utiču na neurološke receptore i zbog kojih osećamo zadovoljstvo. Adrenalin je zaslužan za to što se zaljubljenima često znoje dlanovi, ali i za širenje zenica. Ukoliko, između ostalog, kada se zaljubite postajete zaboravni, tu je još jedan krivac – oksitocin, koji blokira pamćenje.
Molekul ljubavi
Feniletilamin, poznat i kao „molekul ljubavi“ je supstanca koja nastaje u mozgu. On pomaže u oslobađanju dopamina u centrima za zadovoljstvo. Dopamin čini da se lepo osećate, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče na ubrzan rad srca. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećanja zaljubljenosti, uzbuđenja i sreće. Produkciju feniletilamina mogu da izazovu i sitnice, kao što su kontakt očima, dodir ili poljubac.
Zaljubljeni u miris
Neki naučnici smatraju da i kod čoveka postoje supstance koje imaju sličnu ili istu ulogu kao feromoni kod životinja. Doktor Winnifred B. Cutler iz Filadelfije je prvi dokazao prisustvo feromona kod ljudi. On i njegovi saradnici smatraju da feromoni mogu imati ogroman uticaj na partnera.
A ukoliko ovaj Dan zaljubljenih provodite sami – ne brinite. Feniletilamin se u malim dozama nalazi i u čokoladi.
Piše: Dunja Marić
Izvori: https://www.stetoskop.info/
FOTO: unsplash.com
Leave a Reply