Šta se desi kada čovek nesvesno uzima lek bez ikakvog dejstva? Šta su to placebo i nocebo efekti? U ovom tekstu pročitajte kakve su sposobnosti naših misli kada je ova tema u pitanju.
Nakon mnogih istraživanja, postojanje placebo efekta je potvrđeno. Međutim, šta je on zapravo? Placebo je efekat koji se uočava kada se zdravstveno stanje pojedinca poboljšava nakon primene „lažnih lekova“, koji su pacijentu predočeni kao autentični lekovi. Placebo pokazuje kako je naš um sposoban da pokrene biohemijske procese u mozgu, na osnovu verovanja u moć leka koji je potpuno neaktivan.
Naučnici su putem skeniranja mozga uspeli da objasne ovaj fenomen: strukture srednjeg mozga, zadužene za osećanje bola, primaju i šalju signale. Tada placebo pojačava lučenje hormona koji deluju kao analgetici. Uočena je smanjena aktivnost amigdale, dela mozga koji formira strah, dok delovi srednjeg mozga, čija je funkcija oslobađanje dopamina i regulisanje emocija, reaguju pojačano. Delovi mozga koji povezuju fizički osećaj i doživljaj bola, takođe pokazuju umanjenu aktivnost. Ova istraživanja su potvrda da placebo efekat pomaže pri lečenju stanja koja su povezana sa stresom.
U istraživanju Teda Kapčaka, profesora socijalne medicine na Harvardu, učestvovalo je 80 dobrovoljaca sa dugotrajnim problemom nervoznih creva (sindrom iritabilnog kolona). Ispitanici su dobili terapiju koja se sastojala od dve placebo tablete dnevno tokom tri nedelje. Nakon tretmana, poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja osetilo je 59% učesnika u ispitivanju. Kontrolna grupa nije dobijala ništa, a boljitak je osetilo 35% učesnika. Učinak placeba u ovom istraživanju nadmašio je rezultate prethodnog istraživanja o sindromu iritablnog kolona, u kojem je korišćen efikasan lek. Nakon prestanka placebo terapije, nekim učesnicima se ovaj sindrom vratio. Kapčak je naglasio da se placebo efekat ne sme koristiti pri lečenju tumora ili pri snižavanju holesterola u krvi, ali da je odlična metoda za lečenje migrene, anksioznosti, nesanice ili datog problema sa crevima. Poboljšanje stanja primećeno je i u slučajevima depresivnosti, Parkinsonove bolesti, kao i kod subjektivno doživljenih simptoma astme.
S druge strane, tu je nocebo – efekat potpuno suprotan placebu. Dakle, mozak dobija negativnu informaciju koju smatra istinitom i pokreće procese u organizmu koji izazivaju negativne posledice. Dakle, samo napomena o negativnim dejstvima neaktivnih lekova može dovesti do pogoršanja bolesti ili njenih simptoma. Iako je nocebo efekat istražen znatno manje nego placebo, naučnici ističu da je njegovo delovanje mnogo rasprostranjenije nego što se do nedavno mislilo. U jednoj od studija, ljudi s intolerancijom na laktozu bili su zamoljeni da za potrebe istraživanja konzumiraju istu. Čak 44% ispitanika žalilo se na bolove i grčeve u stomaku, a zapravo su svi dobili glukozu umesto laktoze. Neki od okidača za nocebo efekat su depresija, anksioznost i hipohondrija, negativna iskustva sa lekovima u prošlosti, same boje tableta, kao i pristup lekara.
Dakle, um je mnogo moćniji nego što smo možda mislili. Ko zna, možda će u budućnosti placebo terapija potpuno zameniti lekove koje sada koristimo. Na nama je da čekamo, verujemo u nauku i obraćamo pažnju na to kakve su nam misli.
Piše: Dunja Marić
Izvori: https://www.nationalgeographic.rs/
https://mindreadingsblog.wordpress.com/
FOTO: Unsplash
Leave a Reply