„Probudi se, pokreni se i odbaci pravila“ jedna je od parola hipika, popularno nazvanih „decom cveća“. Hipik nije bila samo čudna osoba divlje i razbarušene kose koja je okolo hodala u odeći cvetnih dezena, sa gomilom perli i bez nekakve posebne uloge. Hipi pokret je pobuna koja je prerasla u spontanu revoluciju i donela duh slobode.
Šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je konzumerizam već dobio prevagu u društvu i kada su statusne vrednosti i položaj visoko nadjačale sve drugo, činilo se da je ljudima potrebno nešto drugačije. Sa situacijom u svetu koja je prelazila iz političkih turbulencija u ozbiljna naoružavanja, od Kubanske krize do rata u Vijetnamu, polako je u San Francisku počela da se izdvaja jedna grupa ljudi kojoj je bilo dosta nasilja i koja je želela promene. Takozvana deca cveća.
Utopijska ideja o savršenom svetu postala je alternativa dominantnoj kulturi. Revolucija njihovog razmišljanja ogledala se, kako u načinu oblačenja, tako i u novim idejama koje su donele aktivizam, humanitarni rad, ogromnu brigu za ekološke probleme i rad na duhovnosti. Mirni protesti bili su način da utiču na društvo za koje su smatrali da od ljudi pravi apsolutne konformiste. Ljubav prema planeti ujedno će svaku individuu dovesti do ljubavi prema sebi.
Svoje nezadovoljstvo svetom preneli su i na muzičku scenu. Antiratna ideologija pokreta postala je glavni moto psihodeličnog roka iz kojeg su se izdvojile neke od kasnije najpoznatijih grupa poput Pink Floyd-a, The Beatles-a, The Rolling Stones-a, itd. Vudstok festival, održan na otvorenom, bio je jedan od najvećih i najznačajnijih događaja koji je zajedno sa svim muzičkim zvezdama tog vremena postao simbol otpora. Kao duhovni vođa ovog festivala, ostao je upamćen Džimi Hendriks, koji je na svojoj gitari tada izveo melodiju američke himne.
Mnogo toga je u okviru ove supkulture bilo kontroverzno. Hipike mnogi definišu i po upotrebama psihodeličnih droga koje su dodavale dozu mistike i ritualnosti svemu što su radili. Seksualnost je prestala da bude tabu tema i njeno otvoreno pokazivanje postalo je odličje jedne svesne, slobodne osobe koja se protivi svakoj vrsti diskriminacije.
Zašto ovaj pokret nije opstao? Šta je bilo presudno da ga potrošnja i kapitalizam gurnu u stranu? Može li svet ikada da bude kolevka ljubavi, mira i tolerancije ili su ljudi toliko ogrezli u materijalizam da su spremni rado da se odreknu svih ambicija revolucionarnih hipika?
Činjenica je da je obrt koji je donela njihova kontrakulturna i andergraund scena, doprineo da se rode nove ideje, pokazao da nasilje nije jedino rešenje i da možda i ne treba da se odreknemo tako lako ovih ekscentričnih „čudaka“. Istorija je pokazala da promena znači izlazak iz konformizma, a to je nešto što su hipici vrlo dobro shvatili i svojim utopijskim stremljenjima izneli na površinu.
Piše: Danijela Čorbić
Izvor: plezirmagazin.net, portalanalitika.me
Foto izvor: Google
Leave a Reply