Kako napisati izveštaj?

Izveštaj se i smatra proširenom vešću. Izveštač sa nekog događaja, konferencije za novinare, utakmice, nesreće, dešavanja sa fakulteta, univerziteta, sednice Senat itd. mora odgovoriti na ona pitanja koja se postavljaju i pri pisanju vesti. Izveštaj ne sme biti navijački i mora biti činjenično tačan. 

Nije nikako dobro početi izveštaj rutinski: “Na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije koja je održana povodom konkursa za direktora zaključeno je da samo dvoje kandidata Mara Marić i Milan Milanović ispunjavaju uslove”; Bolje je ovako: “Mara Marić i Milan Milanović jedini su kandidati za direktora Narodne biblioteke Srbije”… Dobar izveštaj mora da dočara atmosferu (s koncerta, sportskog događaja, studentskog skupa, sednice) da citira šta se skandiralo, šta je ispisano na transparentima, ko se svađao na sednici, ko je kome pretio, ko je koga prozivao, hvalio, napadao i slično.

Izveštaj ne sme biti zapisnik, u njemu se ne može strpati sve što je bilo, već ono što je najvažnije. Zamislite izveštaj sa sednice parlamenta koja je trajala 10 sati na kojoj se raspravljalo o 20 tačaka dnevnog reda. Izveštaj sa takvog skupa mora početi onim što je bilo najznačajnije bez obzira na dnevni red. Dobar izveštač ne prati slepo hronologiju, sem ako ona iz nekog razloga nije bitna, već pravi lid po značaju i zanimljivosti. “Uz zvuke pesme ’O mladosti’ Arsena Dedića sahranjen je juče na Novom groblju Radovan – Lale Đurić, naš veliki slikar svetske reputacije, koji je u 69. godini preminuo u Njujorku.” U ovom lidu imate sve: i informaciju (šta se desilo, odnosno ko je sahranjen), i atmosferu, odnosno emociju koju nosi pesma Arsena Dedića i vrednosni sud (koji je opet sadržan u poruci pesme, ali i u oceni izveštača da je reč o slikaru svetske reputacije). Dalje izveštaj ide hronološkim redom, ko je bio na sahrani, ko se i kojim rečima oprostio od umetnika itd.

Redakcija Studenta