Dobro je što se puno snima i mladi glumci napokon postaju sve vidljiviji ali je i konkurencija nikad veća. Mislim da je danas najveći izazov za mlade glumce da sačuvaju svoj unutrašnji kreativni svet i da traju – kaže u razgovoru za Student Ana Lečić, mlada i perspktivna glumica.
Ko su tvoji glumački uzori?
Timothee Chalamet, Danijel Dej Luis, Cate Blanchett, Marion Cotillard, Meryl Streep… Dug je spisak onih koji me inspirišu svojim radom.
Pozorište ili film?
Trenutno osećam da mi je bliži film, ali su mi potrebna oba.
Štati je donela jedna od glavnih uloga u seriji ,,Dug moru”?
Potvrdu da volim to što radim.
U seriji ” Dug moru” tumačiš lik Olge. Koliko ste ti i Olga slične?
Objektivno gledano Olga i ja nemamo skoro ništa zajedničko. Imamo potpuno drugačiji život i pristup stvarima, ali je zanimljivo koliko mi je pomogla da otkrijem neke stvari o sebi. Iskustvo sa Olgom bih najbolje opisala kao veliki deo mene koji nema veze sa mnom. (smeh)
Ko je kolega sa kojim bi volela da se nađeš u kadru?
A da nisu gore navedeni, verovatno Nebojša Dugalić ili Radovan Vujović… Jako talentovani i šarmantni glumci.
Koji je tvoj omiljeni projekat?
Prva godina faksa, završni ispit u Narodnom pozorištu. Bilo je mnogo scena i samim tim puno promena. Tenzija je mogla da se seče u vazduhu ali smo uspeli da se zaigramo. Naterali smo ljude da sede 3 i po sata i da aktivno prate. Prvi klasni uspeh.
Koji projekat je najviše doprineo tvom glumačkom razvoju?
Svi dosadašnji projekti su me na svoje različite načine oblikovali, i mali i veliki. A kao najzahtevniji do sad bih izdvojila film ,,Dara iz Jasenovca”. Igram jednu od vođa ženskog logora ,,Stara Gradiška”. Tu sam osetila pojačanu odgovornost jer je istorijska, jako emotivna priča koja se tiče svih nas.
Da li si nekada osećala pritisak da moraš da ispuniš očekivanja zbog već čuvenog glumačkog prezimena Lečić?
Jesam ranije, dok nisam još ni upisala glumu. Od kad sam odlučila da je to to, svaki pritisak te vrste me je napustio.
Kako provodiš dane u izolaciji?
Trenutno sam u fazi društvenih igara, učenja španskog i teranja sebe da vežbam.
Šta poručuješ našim čitaocima?
Poručila bih im da se dobro čuvaju, budu strpljivi i čitaju Student, a poklonila bih im ove stihove od Tin Ujevića:
Ne boj se. Nisi sam, ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ću i što sni
gori u njima istim žarom, lepotom i čistotom.
Ne gordi se.Tvoje misli nisu samo tvoje. One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.
Sa svakim nešto deliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao deca što ne znaju još ni svojih imena.
Piše: Jovan Macut
Leave a Reply