Kao student Učiteljskog fakulteta na svakoj godini studija sam najmanje jednom godišnje imao praksu u osnovnoj školi. Kao što svi znate – deca su neiscrpni izvor bisera. U toku prakse sa učenicima prvog razreda osnovne škole odlučio sam da krenem da ih zapisujem. Olovka piše srcem… Stvarno!
Zoran: Ali ja ga nisam udario, on se naleteo na mene!
Iva: Ja nju znam! Njena mama depilira moju mamu!
Filip: Jovane, ti si već završio srednju školu? Sad još samo da nađeš ribu i gotovo!
Student: Da li je osam godina puno?
Milica: Nije, ja imam osam godina. Osam i po bi bilo puno.
Zorka Učiteljice, on mi je pokazao ružnu reč! (srednji prst)
Danica: Zečevi jedu šargarepu i onda ne nose naočare. Pa gde ste videli zeca sa naočarama?!
Đorđe: Moja tetka je išla u Afriku…ČAK!
Stefan: Je l’ tako da kad te udari metak možeš da oživiš?
Radi zaštite identiteta, sva imena su izmenjena.
Piše: Jovan Macut
Leave a Reply