Samoća

Neprijatelj je jak! Ugasila su se svetla. Sediš. Ćutiš. Sam si sa sobom. Tihi i Prle nisu na ulici. Sediš tako sam, izolovan, osuđen na najtežu kaznu, ne smrt, već samog sebe.

Borba je! Držiš se, ali je teško. Shvataš da je vreme da kreneš na put. Na koji put, sada kada ne smeš nigde? Na put u svoju dušu. Na put, gde nećeš biti sam, tamo gde ćeš upoznati samog sebe. Tamo gde sunce sija ako ti želiš, tamo gde je bljesak munje poljubac, a vreli letnji požar ritam tvog srca.

Ušao si! Vidiš sve ti je poznato, ali opet ne prepoznaješ. Vidiš juče, a kao da gledaš sutra. Osećaš da si nešto izgubio. Tragaš da ga pronađeš. Polako krećeš da trčiš, zaboravljaš da si sam, ali ne i sam sa sobom. Ne čuješ ništa, ali ti zuji u ušima. Oči ti suze, ali ne plačeš, jer ti si veliki i jak.

Vidiš klupu kraj reke, ali ti sad na nju ne možeš, jer napolju je borba. Trčiš. Tragaš. Osećaš nešto! Šta to? Ne znaš! Opet dolaziš do one klupe, ali kako zar je nisi već prošao? Nisi, jer ona nikada nije bila napolju, već unutra.

Sedaš. Vidiš nešto. Želiš da saznaš šta je to. Hoćeš do njega, ali to je već ispred tebe. Šta li je? Gledaš. Osećaš vrelinu, prožetu žmarcima. Gleda i on tebe. Ustaješ. Bežiš. Plašiš se. Ali nemaš od koga da se sakriješ, samo si ti tu. Kreće nevreme. Munje sevaju. Osećaš spokoj, ali ne zadugo. Eto prve bare i opet te gleda. Odlučno i ti njega. Šta je to? Sklanjaš suze sa lica. Slika se razbistrava. Vidiš dečaka, malog dečaka kako se igra. On se ne plaši. On je voljen. On ti pruža ruku. On je ti.
Zaboravio si na veru, na veru u sebe. Znaš da je napolju borba, ali zaboravio si da se i ti boriš. I ono što si izgubio je nađeno. Našao si sebe.

Setio si se, iako je mrak, da ipak nisi sam. Tu si ti i svi oni ljudi koje si upoznao tokom čitavog života. Reci im da ih voliš, reci da ih voliš. Reci i onima koje si upoznao juče, reci im da ni oni nisu sami!
Svetla se pale. Koračaš sigurno. Držeći onog malog dečaka za ruku. Svet je pod tvojim nogama. Napolju je još uvek borba. Sada više nisi sam. Neprijatelj je jak, ali mi smo jači. Pobedićemo.

Piše i oseća: Filip Marković