Magazin Student vam pruža intervju sa Nenadom Barakovićem Barom, frontmenom grupe TBK.
Odakle naziv grupe TBK?
Često pitaju za naziv grupe, ali pao je zavet da se to ne otkriva. Napravio sam skraćenicu sa tri slova reči koje je bubnjar izgovorio kada smo pričali o imenu benda. Ništa spektakularno osim toga što nećemo medijima da kažemo o čemu se radi. To valjda postaje zabavno i njima jer čekaju momenat kada ću se izlanuti, ali učim da držim jezik za zubima.
U jednom intervjuu si rekao: „Mi jesmo uzeli beogradski zvuk, jer smo beogradski bend…”. Šta je onda u vašoj muzici novosadsko?
Novosadsko nije apsolutno ništa. Ko Novi Sad uzima za ozbiljno po pitanju rokenrol muzike? Kada si čula za dobar bend iz Novog Sada, ili za dobrog muzičara? Tamo se uglavnom svira pank i hard kor. Svi znamo da to nema veze sa muzikom već da je to puko drljanje u instrumente za drugare, užu rodbinu i ako neko od članova slučajno ima devojku.
U opisu benda TBK stoji da ste svi iskusni muzičari. Za sebe si u jednoj izjavi istakao da si odsvirao preko 150 svirki sa više bendova. Sa kojim autorskim bendovima si svirao pre nego što ste formirali TBK?
Kao klinac sam imao bend Dnevni red. Kao stariji klinac Ćelavu gospođu i pre TBK-a Čarli Braun koji nije nikada završio uživo. Celu srednju školu sam proveo po muzičkim studijima i binama. Kasnije sam kao novinar neretko bivao i iza bine. Radio sam pesme i za neke druge bendove. Kao solo izvođač sam imao dosta tezgaroških svirki po kafanama gde sam svirao narodnu muziku. To mi je zapravo donelo više iskustva nego bilo šta od navedenog. Tu se sam susrećeš, oči u oči, sa ljudskim bolom, pobudama, željama, strahovima i njihovom patologijom. Tu ne postoji bubnjar, basista ili di-džej koji će ti uskočiti u pomoć ako nećeš da odsviraš Kotor od Galije, pa prema tebi poleti flaša. Tada ti se pali onaj odbrambeni mehanizam fight-or-flight. Ako si dovoljno mangup – ostaješ.
Koji su trikovi koje si naučio od prethodnih kolega, a za koje se ispostavilo da su preko potrebni tokom rada i u TBK-u?
Nisam imao šta da učim od prethodnih kolega. Oni su učili od mene uglavnom, ali bi to shvatili tek par godina kasnije. Sa sadašnjim bendom, već je druga priča i zaista imam šta da naučim od njih. Naravno, tu su stariji drugari iz drugih bendova, novinari, muzički urednici, menadžeri i režiseri. Da njih nije bilo sigurno ne bih razmišljao ovako kako se sada trudim da razmišljam.
Šta je ono što smatrate da je beogradsko kod vas?
To što smo začetnici beogradskog zvuka. Pre nas niko od bendova nije rekao da svira takvu vrstu muzike. Patentirali smo novi muzički žanr na Balkanu. Kod mene lično je i beogradski to što sa dva drugara držim beogradski sajt Gledište, koji se bavi kulturom i afirmisanjem pisaca.
Piše: Simona Kanjevac
Leave a Reply