Duša srpske kulturne baštine

Na današnji dan, davne 1811. godine u tada novooslobođenom Beogradu, preminuo je Dositej Obradović, najveći srpski prosvetitelj, najaktivniji putnik, istaknuti pisac, prvi ministar prosvete u Srbiji i osnivač Velike škole (1808).

U srpskoj knjiženosti i kulturi,slobodno se može reći da stoji rame uz rame sa Vukom Karadžićem, iako se svojevremeno nisu preterano slagali. Ali, kako ironija nalaže, Vuk je bio jedan od prvih 20 učenika Velike škole. Nakon smrti, ova dvojica savremenika sahranjeni su jedan pored drugog u porti Saborne crkve u Beogradu.

Tihi i hladni rat na planu borbe za jezik i njegovo stvaranje može se svrstati u preteče današnjih sukoba. U ovom ratu iz 19. veka zaratila su dva principa: seljački i građanski, provincijski i evropejski. Sa jedne strane stajao je romantičar Vuk Karadžić, a sa druge prosvetitelj Dositej Obradović. Jedna Srbija protiv druge, i tako sve do dana današnjeg.

Dositej je uočio potrebu pisanja na „narodnom jeziku” i za to je dobio Vukovo zasluženo priznanje. Međutim, u skladu sa tradicijom iz koje je ponikao, razumeti i podržati Dositejeve racionalističke ideje, prvenstveno one koje se tiču narodnih običaja i sujeverja, za Vuka je bila nemoguća misija. To vidimo iz odgovora koji je Vuk uputio S. Živkoviću povodom njegovog stava da pisac mora da se trudi „prostoti da se dopadne“.

Vuk mu tom prilikom piše: „Prostoti se vrlo dopao Dositej vičući na kaluđere i manastire, na post i na mošti svete, na druge đekoje običaje crkve naše, i to ona razumije vrlo dobro i čita radije no Vezlića O spokojnoj žizni, ili kakvu Rajićevu knjigu. Ali neka nam kaže g. Živković, ima li prostota od toga kakvu polzu ili štetu?“

Uprkos netrpeljivosti koja se osećala između dvojice reformatora srpskog jezika, niko ne može osporiti činjenicu da su upravo oni duša srpske kulturne baštine. Kada želite da osetite to nešto, neobjašnjivo ali snažno, prošetajte do Dorćola, do Muzeja Vuka i Dositeja. Čim kročite u dvorište i krenete kamenom stazom ka ulazu za posetioce, zagledani u stare prozore ove građevine, šetajući se od prve diplome Vuka Karadžića, pa do „Sovjeta zdravago razuma” Dositeja Obradovića iz 1806, osetićete – DUŠU SRBIJE.

Dositej i njegovo stvaralaštvo

Dimitrije je rano ostao bez roditelja. O njemu se brinuo jedan rođak. Dimitrije je bio inteligentan i gotovo sam naučio da čita i piše. Čitajući knjige o svecima, rešio je da se zamonaši i tako jedobio ime Dositej. Tokom svog stvaralaštva, preveo je veliki broj Ezopovih basni i dopisao im naravoučenije. Evo jedne od njih.

Pas i njegova senka

Nosio pаs pаrče mesа. Prolаzeći pored reke, spаzio je u vodi svoju senku. Pomislio je dа je u vodi neki drugi pаs. Učini mu se dа je u ustimа onog drugog psа veće pаrče mesа, pа skoči dа mu gа otme. Pri tom ispusti svoj komаd, te mu gа vodа odnese.

Posle togа pаs se čudio kаko u isti mаh nestаdoše obа komаdа mesа.

Naravoučenije: Ne vidi se ono što se ima, zato što se gleda ono što se želi.

Piše: Iva Jevtić

FOTO: Wiki