Milan Gajić je student Pravnog fakulteta. Rođen je u Prištini a odrastao u Kruševcu. Njegova interesovanja obuhvataju širok dijapazon. Od supešnog fudbalera i modela stigao je do podjednako uspešnog pravnika i pesnika.
Kako se stvorila inspiracija da se baviš pisanjem?
Sve velike stvari nastaju iz bola. Tako je nastala i inspiracija za pisanjem poezije. Prvi put se javila tako što sam se zaljubio.
Koji su ti uzori što se tiče poezije?
Najviše mi prijaju Aleksa Šantić i Laza Kostić sa kojim se donekle poistovećujem. On je doktorirao prava. Stalno je živeo u nekakvim oblacima, pa mi je zbog toga blizak.
Da li mladi dovoljno čitaju?
Da ali nedovoljno kvalitetno štivo. Mislim da je glavni problem što nam je sve dostupno. Jurimo za instant stvarima oko kojih ne moramo mnogo da se mučimo.
Da li društvene mreže ubijaju poeziju ili predstavljaju način da se poezija prikaže mladim ljudima?
Društvene mreže su veoma značajne za poeziju. Mnogi mladi ljudi koji nemaju prilike da izdaju knjigu, mogu objavljivati pesme na internet čak i pod nekim pesudonimom. Iz svog primera, Idila se u snu snila zbirka u formi knjige, ne bi uopšte nastala da nije bilo društvene mreže i da ljudi nisu na taj način krenuli da prate moj rad.
Kako si se odlučio da kasnije upišeš pravni fakultet i odrekneš se modelinga i fudbala – sferama u kojima si bio uspešan?
Inostranstvo me je naučilo mnogim stvarima. Shvatio sam da jedini čovek koga imaš i kome stvarno možeš da se obratiš u bilo kom trenutku si ti sam. Od sebe ne možeš da pobegneš gde god bio. Počeo sam trezveno da razmišljam i odlučio se za prava, ne toliko razumom koliko osećajem.
Šta ti je donelo višemesečno studiranje u Rusiji?
Hladnoću koju sam mislio da nikada neću moći da osetim i da doživim. Sa druge strane ljubav koja stoji po strani, ali koja greje. Šokirao sam se što tamo nije normalno da zagrliš nekog nakon deset viđanja. Obrazovanje je usmerenije od našeg. Studenti su podeljeni u manje grupe. Svake nedelje se radi na spremanju ispita koji se na kraju pretvori u formalnost.
Kakva iskustva ti je donelo studiranje, a sa druge strane kakva bavljenje umetnosti?
Pravo mi je otvorilo nove vidike. Počeo sam drugačije da posmatram državu, sistem, društvo i svet oko sebe. Umetnost mi je donela mnogo ljubavi, divnih ljudi. To je najveći i najvažniji resurs u životu koji pomalo zanemarujemo.
Da li si očekivao da će zbirka pesama Idila se u snila doživeti toliki uspeh?
Najvećim uspehom smatram to što mogu da izazovem emociju kod okamenjenog čoveka. Dobre stvari se umnožavaju kada se dele.
Gde vidiš sebe za deset godina?
Voleo bih da na neki način pomognem svom narodu i svojoj državi. Želelo bih da i dalje budem srećan, da prihvatam život onakav kakav jeste, bez briga i bez velike ljutnje na situaciju kakva god da je.
Intervju priredila: Anđela Stanojević
FOTO: Milan Gajić
Leave a Reply