Od samog nastanka čovečanstva, ljudi su težili ka spajanju i ujedinjavanju, jer to je u našoj prirodi. Mnogi umetnici su kroz svoja dela pokušali da, rečima, bojama, notama i građevinama, objasne i dočaraju svoje viđenje smisla života i šta je to što nas spaja, a šta je ono što nas razdvaja.
Ono što nas je oduvek spajalo jesu mostovi i njihova simbolika se može tumačiti na mnogo načina.
Most kao simbol trajne, jedinstvene povezanosti i neraskidive veze. Kao simbol prevazilaženja svih nedaća i prepreka. Kao simbol besmrtnosti i večitog trajanja. Osluškivač ljudskih srca i njihovih sudbina.
Uvek zidani sa smislom da pronađemo tog nekog ili nešto sa druge strane obale. Da li ćemo pronaći to što smo želeli, da li ćemo naići na nešto sasvim drugo ili nećemo naći ništa, svakako ostaje enigma, ali ono što je sigurno jeste da nećemo biti isti ljudi koji smo bili na početku te putanje.
Pokretač svega navedenog jeste upravo ljubav, potreba da volimo i budemo voljeni, zato se ovo stvaranje i potraga započinju.
Ono što mali broj ljudi zna, jeste da je baš naša zemlja prva koja je otpočela tradiciju obeležavanja ljubavi na mostu, korišćenjem katanca i ključa, koji se baca u vodu kao simbol čuvanja date ljubavi.
Interesantna priča seže još stotinak godina unazad, u vreme I svetskog rata, u Vrnjačkoj Banji, kada se učiteljica Nada zaljubila u oficira po imenu Relja. Nakon njihovog obećanja koji su dali jedno drugom da će biti zajedno, on odlazi u rat, u Grčku. Ali obećanje nije održao. Zaljubio se u ženu sa Krfa i raskinuo vezu sa Nadom.
Ona se nikada nije oporavila od tog razarajućeg udarca, a nakon nekog vremena je umrla od srčanog udara zbog svoje nesrećne ljubavi.
Tako su žene iz Vrnjačke Banje koje su želele da zaštite svoje ljubavi, počele da pišu imena svojih najmilijih na katancima, pričvršćujući ih na ograde mosta na kojima su se nekada sretali Nada i Relja. Danas je taj most postao trend i turistička atrakcija koja dovodi mlade ljude u banju.
U ostatku Evrope, ljubavni katanci prvi put javili su se početkom 2000-ih. U Rimu, ritual pričvršćivanja ljubavnih katanaca na most Ponte Milvio može se pripisati knjizi Želim te, italijanskog autora Federica Moccia, prema kojoj se 2007. godine snimio film.
Najpoznatija mesta jesu:
Most umetnosti u Parizu
Most Hoencolern u Kelnu
Kula u Seulu
Lužkov most preko vodovodnog kanala u Moskvi.
U nekoliko zemalja
zabranjeno je kačenje katanaca, negde iz religioznih razloga, jer se smatra
vandalizmom, kao što je primer u Alžiru, a negde zbog pretnji javnoj sigurnosti
od eventualnog preopterećenja mosta masom katanaca i strukturnih smetnji koje
su posledica korozije, kao što je primer u Australiji.
Piše: Anđela Stanojević
Leave a Reply