Ona govori iskreno, hrabro i surovo, vrlo često o temama o kojima drugi iz straha ili nemoći ćute.
Sandra Silađev je komičarka, glumica, majka, prijateljica, borac, humanista, umetnica. Svakim danom, i van društvenih mreža. Najčešće je srećemo na Instagramu, gde svojim video snimcima prikazuje stanje društva, poteže velika i važna pitanja, i nikada nikome ne ćuti. Kaže da je hrabrost vrlina i stojički je nosi. Mišljenja publike o njenim stavovima i razmišljanjima je podeljeno, ali jedno je sigurno – nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pričali smo sa Sandrom o porazima, tugama, vaspitanju, pogledima na svet, današnjem društvu i njenom životu. Još jednom je pokazala zašto je toliko cenjena među ljudima, i da smelost i istina nemaju cenu.
- Vaše ,,Stand Up’’ večeri su uvek rasprodate. Da li je to Vaša prva ljubav?
Gluma sam ja. Odmalena se time bavim i završila sam glumu, kasnije i dramsku facilitaciju. Stendap je jedna od dramskih tehnika i scenskih umetnosti. Ovo što radim sa klipovima je druga dramska tehnika, ali – sve je to gluma.
- Poznato je da imate ćerku, iako se u medijima retko govori o Vašem privatnom životu. Često kritikujete ,,moderne mame’’ i današnju omladinu. Šta je najvažnije u vaspitavanju?
Ljubav, razumevanje i sloboda, ali uz malu dozu discipline, jer bez discipline nema slobode.
- Kažete da je hrabrost vrlina. Kako se nosite sa teškim trenucima, a šta je za Vas sreća?
Sreća je opisana u Maslovljevoj piramidi potreba. Možete je pronaći i na Guglu. Sloboda je mogućnost da u životu radiš ono što želiš i onako kako želiš, a da ne ugrožavaš tuđa prava i da niko ne ugrožava tvoja.
Čovek se bori sa tugovanjem… jer sve patnje i boli moraju da se odžive. Emocije su normalne, njih ne možemo kontrolisati. Ja ih osećam i pokazujem. U proteklih nekoliko meseci sam izgubila drage ljude, od kojih je jedan i Boris Trivan. On je i zaslužan za to što sam se probila u medije. Zauvek će mi nedostajati.
- Knjiga ,,Feminizam za početnike’’ omiljena je među publikom. Da li je teško biti žena u današnjem vremenu?
Teško je biti žena u društvu koje ne štiti ni osobe sa invaliditetom, ni slabije, ni manjine, a zašto bi onda žene? Mi nismo samo telo, taster za izazivanje erekcije i zadovoljavanje muških potreba, šporet, pegla i mašina za reprodukciju. I mi smo, pre svega, ljudi. Da, u stanju smo da zarađujemo svoj novac, znanjem i talentima. Od veoma je velike važnosti da okolina toga bude svesna, jer svaki čovek mora da ima svoj posao da bi imao svoj novac. On kupuje krov nad glavom, knjige, odeću, lekove, putovanja, hranu, sve… I mi, žene, smo i te kako sposobne da budemo samostalne. Žene nisu jedinica za moral, bračni status i broj dece.
- Svakodnevno se susrećemo sa situacijama iz stvarnog života koje, na šaljiv i brutalan način prikazujete. Koju od tema, za koje se zalažete, smatrate najvažnijom?
Definitivno diskriminaciju i nasilje, u svim oblicima. Skriveno nasilje, seksualno, vršnjačko, nasilje nad životinjama, nasilje na poslu (mobing), nasilje nad LGBT populacijom, nasilje nad ženama i svaki drugi vid nasilja.
- Ljudi Vam često zameraju na previše vulgarnom rečniku i ponašanju, dok postoje oni koji smatraju da je upravo to način na koji najbolje prikazujete stvarno stanje društva. Kako komentarišete podeljene reakcije?
Ja snimam sve o svemu, tako da svako može da se pronađe. Ne ulizujem se publici i moj cilj nije da ugađam čulima, nego da o svemu komuniciramo iz različitih uglova. Šta ko misli o meni nije moja stvar. Nemojte pogrešno da me razumete. Mišljenje neke osobe o meni je mišljenje te osobe, ne moje. To nisam ja. Moje je ono što radim – gluma, komedija, aktivizam. Nekada moraš da koristiš šok terapiju i oružje ,,protivnika’’ kako bi se reakcija postigla i kako bi te neko čuo – da bi pobedio. Psovke i vulgarnost su sredstva i oružje.
- Požrtvovano se borite za prava ljudi sa invaliditetom, što ste dodatno pokazali snimanjem filma ,,Rijaliti u invalidskim kolicima’’. Kako ste došli na tu ideju i da li Vam ponekad ponestaje snage da je do kraja realizujete?
Ljudi sa invaliditetom su posebno zanemareni. Teško je, ali napred me vuče želja da se stvari menjaju na bolje i da se komunicira sa onima koji su nemoćni, kako bi znali da nisu sami, da svi mislimo i pazimo na njih. Ne nedostaje mi snage, istrajna sam u svemu što radim. Bitna je dobra organizacija. Sredstva takođe.
- Vremeplov Vam je omogućio da promenite samo jedan trenutak u životu. Šta ćete izabrati?
Ništa ne bih menjala, jer taj jedan postupak znači promenu svega ostalog. Kada se ugase scenska svetla, ja sam samo još jedna obična osoba koja spava, ima tri obroka, provodi vreme sa porodicom i prijateljima, i plaća račune.
FOTO: Izvor Google
Piše: Ivana Ninić
Leave a Reply