10 razloga za ćirilicu

 

Estetki. Ćirilica je lepše kaligrafsko pismo. Zamenjivanje ćirilice manje lepom latinicom je znak pomanjkavanja osećaja za lepo.
Duhovni. Ćirilično pismo je sveto pismo pravoslavnih Slovena. Staroslovensko pismo je jedna vrsta veroispovesti („Az buki vjedi…”), stoga je svaka upotreba ćirilice u osnovi potvrda verovanja u duhovni značaj pisanja.
Verski. Pismo pravoslavnih Slovena. Ćirilicom se služe narodi kao što su: Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Bugari, Makedonci i Srbi, dok katolički Sloveni: Poljaci, Česi, Slovaci, Slovenci i Hrvati pišu latinicom.
Politički. Upotreba ćirilice je neka vrsta nacionalnog obeležja nas Srba. Ona je mera našeg indetiteta, integriteta i suveriniteta. Slaba upotreba ćiriličnog pisma svedoči o niskoj svesti srpske nacionalnosti i srpske države.
Jedinstvenost. Vukova ćirilica je svojevrsan srpski brend, nešto što odlikuje samo srpski narod.
Turistički. Jedinstvena upotreba našega pisma može da privuče turiste. Ako pokažemo ljubav i odanost prema našem pismo i drugi će ga više ceniti.
Pravni. Ustav Republike Srbije (Član 10) napominje da su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji „srpski jezik i ćiriličko pismo”. Ova ustavna odredba je obavezujuća za sve.
Etički. I danas je ćirilica isključivo pismo Pravoslavne crkve. Isključivo korišćenje ćirilice povezuje nas – makar i nesvesno – sa pravoslavnom etikom.
Sociološki. Drugi narodi, koji su pitanje pisma rešili na jedini prirodan način – na način jednoazbučja, mogu svoju snagu da upotrebe na druge kulturno-jezičke delatnosti. Mi smo, nažalost, u situaciji kada se još bavimo sa najelementarnijim pitanjem – pitanjem pisma. Socijalnu koheziju i kulturni napredak ostvarilo bi ćiriličko jednoazbučje.
Izdavački. Dvoazbučje negativno deluje i na pisce koji takođe stalno moraju da se dvoume na kom pismu da pišu. Uvođenje ćiriličkog jednoazbučja uklonilo bi ta nepotrebna kolebanja.

1. Естетки. Ћирилица је лепше калиграфско писмо. Замењивање ћирилице мање лепом латиницом је знак помањкавања осећаја за лепо.
2. Духовни. Ћирилично писмо је свето писмо православних Словена. Старословенско писмо је једна врста вероисповести („Аз буки вједи…”), стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у духовни значај писања.
3. Верски. Писмо православних Словена. Ћирилицом се служе народи као што су: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби, док католички Словени: Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати пишу латиницом.
4. Политички. Употреба ћирилице је нека врста националног обележја нас Срба. Она је мера нашег индетитета, интегритета и суверинитета. Слаба употреба ћириличног писма сведочи о ниској свести српске националности и српске државе.
5. Јединственост. Вукова ћирилица је својеврсан српски бренд, нешто што одликује само српски народ.
6. Туристички. Јединствена употреба нашега писма може да привуче туристе. Ако покажемо љубав и оданост према нашем писмо и други ће га више ценити.
7. Правни. Устав Републике Србије (Члан 10) напомиње да су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”. Ова уставна одредба је обавезујућа за све.
8. Етички. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном етиком.
9. Социолошки. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још бавимо са најелементарнијим питањем – питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би ћириличко једноазбучје.
10. Издавачки. Двоазбучје негативно делује и на писце који такође стално морају да се двоуме на ком писму да пишу. Увођење ћириличког једноазбучја уклонило би та непотребна колебања.