Besmrtnost je pojam koji je stalno intrigirao čovečanstvo. Iako mnogi futuristi predviđaju da će ljudi u budućnosti naći tajnu besmrtnosti, sa njom će doći i novi problemi i nedoumice. U potrazi za besmrtnošću ljudima nesumnjivo mogu pomoći postojeća živa bića, koja su već sada besmrtna. U pitanju su životinje koje skoro nikad ne umiru od starosti, već od uzroka kao što su grabljivice, povrede i ostalo. Naravno, naučnici još uvek nisu sasvim usaglasili mišljenja oko definicije besmrtnosti, ali se većina slaže da su neka bića “biološki besmrtna”.
Tardigrade ili vodeni medvedi
Tardigrade su mala stvorenja u proseku duga oko 1,7 milimetara koji žive u vodi. Odlikuje ih velika otpornost na ekstremne uslove, na kojima ni jedan drugi organizam ne može da opstane. One mogu da prežive na temperaturi koja se kreće od apsolutne nule do preko tačke ključanja. Takođe mogu da prežive radijaciju i nivo zračenja stotinu puta veći od onog koji ubija čoveka. Bez hrane mogu da prežive i do 10 godina. Za ovo biće je karakteristično to što, kada se dese nepovoljni spoljašnji uslovi, ona ulaže u stanje hibernacije (anabioze) kada metabolizam prestane da im radi. Dokazano je da u takvom stanju mogu da žive do 120 godina, mada neki naučnici smatraju da je taj broj i veći.
Slatkovodna hidra
Slatkovodna hidra je jednostavna vodena životinja iz tipa žarnjaka. Dugačke je do nekoliko centimetara. Naučnicima je interesantna zbog svoje sposobnosti regeneracije i činjenice da ne stari. One i ne umiru od starosti, već od niskih temperatura zima. Besmrtnost ovog bića je prvi put pomenuta 1998. u naučnim radovima, ali se tek nedavno eksperimentima potvrdilo da su ćelije hidre imaju sposobnost beskonačne regeneracije. Naučnici sada pokušavaju da odgonetnu i bolje razumeju taj proces beskonačnog obnavljanja ćelija.
Besmrtna meduza
Posebna vrsta meduze latinskog naziva “Turritopsis nutricula” još se naziva i besmrtna meduza. Ovo stvorenje je jedino živo biće koje, nakon što dostigne seksualnu zrelost, se ponovo vraća se u seksualnu nezrelost (oblik polipa). Drugim rečima, one kada ostare, umesto da umru, podmlade se i sve počnu ponovo. Teoretski, ovaj proces može se ponoviti neprekidno mnogo puta i zato se ova meduza naziva besmrtnom. Predmet je zanimanja naučnika širom sveta.
Jastog
Za jastoge je karakteristično da sa godinama postaju više plodni i pogodni za razmnožavanje, zahvaljujući enzimu koji popravlja DNK kod. Stručnjaci koji proučavaju jastoge smatraju da oni mogu živeti večno, i da umiru samo od povreda, bolesti i predatora.
Trepljasti crvi
Trepljasti crvi su stvorenja koja žive uglavnom u morima, a manje u slatkim vodama. Dostižu veličinu od par milimetara do nekoliko desetina centimetara. Posebni su zbog toga što veliki deo njihovih ćelija predstavljaju matične ćelije. Stoga, kada se organizam preseče na nekoliko delova, svaki od tih delova će se razviti u novu identičnu jedinku nakon nekoliko nedelja. Naučnici su čak dokazali da vrlo mali deo jedinke (1/297) može da se razvije u nov organizam.
Leave a Reply