Da bismo danas uživali u sitnicama koje čine našu svakodnevnicu, ljudi u prošlosti dugo su promišljali, eksperimentisali, grešili, sve dok nisu usavršili tehnike za pravljenje ovih pet stvari.
Egipatsku, majansku, kinesku i brojne druge drevne civilizacije stručnjaci ne smatraju naprednim društvima bez razloga.
Veliki broj naizgled običnih predmeta koji čine svakodnevni život modernog čovekoga nastao je pre više hiljada godina, zahvaljujući drevnim mudracima dovoljno radoznalim, hrabrim i ispred svog vremena da unesu nešto novo u svoje društvo. Bez aparature i uslova u kojima istražuju današnji naučnici, veliki umovi davnih vremena – a imena mnogih od njih su, nažalost, ostala zaboravljena – uspeli da omoguće život kakav ljudi imaju danas.
Papir
Još oko 3000. godine pre naše ere, Egipćani su razvili tehniku pravljenja papirusa od srži močvarne biljke papirus (Cyperus papyrus), koja je rasla uz Nil. Tanke niti su tkane kako bi se napravilo snažno i tanko platno. Kasnije se u Evropi pisalo na pergamentu, napravljenom od tankih životinjskih koža, sve dok Evropljani nisu čuli za papir.
Papir su, naime, drevni Kinezi napravili još pre dve hiljade godina i vekovima su čuvali ovu tajnu. Ipak, Japanci su je otkrili, a kasnije su i Arapi. Nakon što su ovi zauzeli teritoriju današnje Španije, i Evropa je otkrila tajnu pravljenja papira.
S obzirom na to da je Zapad za ovaj izum najpre čuo od stanovnika Bagdada, najpre je nazivan bagdatikos.
Šminka
Oko 4000. godine pre nove ere, stari Egipćani su koristili kalaj kako bi se ulepšali. Mešali su ga s mineralom galenitom, a ponekad su koristili i malahit kako bi dobili zelenu senku. Šminku su koristili pripadnici oba pola, a verovali su da ima isceljujuću moć, odnosno da štiti onoga ko je nosi od urokljivih pogleda.
Beton
Zapanjujuće izdržljiv rimski beton prvi put je počeo da se koristi pre oko 2100 godina i vrlo je moguće da je podstakao „arhitektonsku pomamu“ koja se pojavila u starom Rimu u vreme Oktavijana Avgusta.
Rimljani su mešali krečnjak s vulkanskim pepelom, a zatim koristili ovu mešavinu za spajanje cigli ili tufa, vulkanoklastičnih stena. Tako je pravljen materijal za izgradnju puteva, mostova, zgrada, arena.
Naučnici su, zaključili da rimski beton, iako je slabiji od onog koji se pravi danas, iznenađujuće izdržljiv. Najbolji dokaz za to su građevine koje ostaju gotovo netaknute i dve hiljade godina kasnije uprkos izloženosti morskoj vodi i sličnim faktorima koji je trebalo da oštete ovaj materijal.
Novine
Još je Gaj Julije Cezar, 59. godine pre naše ere, osnovao službene novine Acta diurna, koje su nastale kao rezultata stava Rimljana da sve bitne dnevne događaje u Senatu treba zabeležiti. Ipak, prve novine su nastale još ranije u Rimu – oko 131. pre nove ere i pratile su događaje u političkom i društvenom životu Rima: vojne pobede, priče o gladijatorima, rođena, smrti.
Čokolada
Ljubav prema čokoladi širi se svetom otkad su španski konkvistadori doneli iz Novog sveta drvo kakaoa (Theobroma cacao – „drvo bogova“) i čini se da pomama još uvek ne prestaje. Ipak, ona je u delu sveta u kom je ovo drvo bilo poznato počela mnogo, mnogo ranije.
Maje, Asteci i Tolteci su više od tri hiljade godina uzgajali ovo drvo i koristili ga za pripremu penušavog pića koje je poboljšavalo raspoloženje, davalo dodatnu energiju i delovalo kao afrodizijak.
Leave a Reply