Danas bismo bili Švajcarska da je knez Pavle ostao srpski vladar

Mnogi istoričari tvrde da bi nas danas bilo bar 30 miliona umesto samo sedam, da su istorijske okolnosti po Srbiju bile malo drugačije.

Da je knez Pavle ostao na vlasti, Srbima se ne bi desio Drugi svetski rat, Jasenovac, progon, komunizam. Srbija bi danas imala status Švajcarske – država bi imala razvijenu industriju i bila poštovana u međunarodnim okvirima.

U proleće 1941. svaljena je krivica na najdemokratskijeg monarha Balkana. Ocrnjeni su napori kneza Pavla da sačuva zemlju, naciju. Marta 1941. Hitler je usmerio pažnju na poslednje uporište na Balkanu, koje je stajalo na putu osvajanja Rusije – Kraljevinu Jugoslaviju.

Knez Pavle je bio branik. U razgovorima s Hitlerom insistirao je na neutralnosti KJ. To je i dobio, Hitler je čak popustio pred zahtevima da ne dozvoli nemačke baze ili prolaz trupa preko teritorije KJ. Pavle je uspeo da natera Hitlera na popuštanje kao nijedan lider pre njega, KJ je bila jedina balkanska država bez tih obaveza. Umesto zahvalnosti, Pavle je proglašen izdajnikom i proteran iz zemlje. Nepravda je ispravljena rehabilitacijom 2011. i prenosom mošti na Oplenac.

– Da smo bili neutralni do kraja rata, nekoliko miliona Srba ne bi bilo ubijeno, Jugoslavija bi postojala i bila Švajcarska. Ne bi imali Broza niti živeli 70 godina pod komunizmom. Bili bismo još moćniji i jači od Švajcarske jer ona nema tako dobar i tranzitni položaj, more, obradive površine kao mi. Danas bismo bili jedan od glavnih stubova EU, svi bi se ugledali na nas, mi bismo bili ti koji postavljaju uslove – navodi profesor Oliver Antić.

Istoričar Kosta Nikolić kaže da knez Pavle nije bio izdajnik, već dobar vladar koji je od Hitlera izdejstvovao dobar sporazum za državu i narod.

– Hteo je da sačuva zemlju, poštedi ljude rata. Možda bismo danas bili kao Švedska i Švajcarska da je postignuti sporazum opstao. Današnja realnost može imati korene u 1941. Možda danas ne bismo bili pred bankrotom niti izgubili Kosovo – zaključuje Nikolić.

Pokušaj kneza Pavla da napravi dogovor s Hitlerom, izbegne rat, spase narod i državu stavljen mu je na teret i bio razlog da ga proglase izdajnikom. Njegovo izdajstvo odnosilo se na zaključenje Trojnog pakta. To je bila laž. Pakt je zaključila Vlada KJ.

Profesor Antić objašnjava da je knez Pavle u pregovorima s Hitlerom nastupao kao da je vladar velike svetske sile. Hitleru je čak zamerio i nemački načelnik Generalštaba: „Moj fireru, zašto se odnosiš prema Jugoslaviji kao prema nekoj primadoni?“

– Hitler nije hteo da ratuje sa Srbima zbog loših iskustava iz prethodnih ratova. Dao je najpovoljniji mogući ugovor KJ – status neutralnosti. To je otišlo u tajne klauzule da druge države ne bi tražile isto. Pavle to iznosi vladi. Nema prigovora. Vlada potpisuje Trojni pakt i 27. marta 1941. dolazi do državnog udara usled spoljnog uticaja, pre svega Engleske, koja prema dokumentaciji za to ulaže 100.000-250.000 funti. Biva uhapšen i preko Grčke proteran u Keniju, gde je morao da finansira kuću u kojoj je bio zatočen. Plaćao je zakupninu. Prešao je posle u Francusku, gde je i umro – zaključuje Antić.

Profesor Oliver Antić navodi da je knez Pavle odugovlačenjem pregovora s Hitlerom pomogao Rusima i omogućio da Drugi svetski rat traje kraće.

– Pošto je knez Pavle kupovao vreme, Hitler je šest nedelja kasnio s napadom na Rusiju. Umesto u martu, napao je Rusiju 22. juna i uleteo u tešku zimu od minus 40 stepeni, zbog čega su Nemcima propali tehnika i municija. U međuvremenu, Rusi su ojačali, doveli trupe iz Sibira i ubrzo, posle dve godine (1943), bilo je jasno da Hitler gubi rat. Dakle, knez Pavle je pomogao Rusima i omogućio da Drugi svetski rat traje kraće.