Ti moj veran prijatelj si bio,
od mene nikad tajnu nisi skrio,
nikada nedorečen, podeljen,
preda mnom uvek samo ogoljen,
kao drvo bez kore,
kao čiste bele zore.
*
Odakle smo krenuli – odveć nije bitno,
mi ovde smo i sada – dane brojimo sitno,
na ovom putu što je naše breme,
svesni smo da jaka je bujica vreme,
i da prebrzo nose nas koraci laki,
a mora se urezat baš trenutak svaki.
*
Na našem putu neprestano smo sanjali,
stavarali idole, pa im se klanjali,
i napuštali kad spoznamo novu dubinu,
kao kad otkriješ još lepšu dolinu.
Prepešačeni putevi i brda odjekuju iza nas,
a ti i ja uvek na setnu noć, im odamo čast.
*
Za prošlost najbolji peščanik su uspomene,
gde isprepleteni su koreni, gde naše je seme,
a mi iznova u ljubavi rađali smo se,
razigrane, još neispisane, sudbine dve,
i svaki naš let bio je leptira igra,
u kom zajedno kad smo – nije bilo briga.
*
U potrazi za smislom, srećom, mirom,
uvek i jedino, očiju otvorenih širom
kao kroz igru i smeh,
kao i kroz suzu, greh,
i pre nego skočim,
u novi svet kročim,
tad kad ne bude mi svejedno,
molim te, obećaj mi samo jedno,
da utišaćeš svu okolnu buku,
i čvrsto uhvatiti me za ruku.
Leave a Reply