Talant Dušebajev je legendarni sovjetski, ruski i španski rukometaš i jedan od najboljih rukometaša svih vremena. Kao klinac je kao i mnogi u njegovom rodnom Kirgistanu trenirao hokej na ledu, a nešto kasnije i fudbal, ali ipak je završio u rukometu i izrastao u veliku svetsku rukometnu zvezdu.
Ušao je u reprezentaciju SSSR-a početkom devedesetih i to u veliku generaciju Lavrova, Gopina, Kiseljeva, koja je već osvojila srebro 1990. godine na Svetskom prvenstvu u Čehoslovačkoj. Prvo veliko takmičenje te generacije sa Dušebajevom u timu su bile Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine, kada je taj tim zbog političkih razloga nastupio pod zastavom ZND-a.
Prvo veliko takmičenje i odmah zlatna medalja. Dominirali su rukometaši ZND-a tokom celog turnira i osvojili zlatnu medalju bez poraza. Dušebajev je bio najbolji strelac turnira i izabran je u najbolji tim igara. Posle OI u Barseloni odlučio je da napusti CSKA za koji je igrao punih 16 godina i pređe u špansku Teku Kantabriju. Sledeće godine sa svojom zemljom (ovog puta pod imenom Rusija) potvrđuje dominaciju i osvaja zlato na Svetskom prvenstvu u Švedskoj i to opet bez poraza. U finalu su Rusi dominantnom igrom savladali Francuze, a Dušebajev je još jednom bio najbolji igrač svog tima na takmičenju.
Posle SP-a u Švedskoj, Dušebajev se odlučuje za promenu državljanstva, uzima špansko državljanstvo i odlučuje da u budućnosti nastupa za reprezentaciju Španije. Sa “Furijom” je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu 1996. godine na kome su bili domaćini, što je ujedno bila i prva medalja u istoriji za reprezentaciju Španije. Može se slobodno reći da je ta medalja bila početak velikog uspona španskog rukometa, za koji najveće zasluge pripadaju upravo Dušebajevu. Talant je u dresu Španije osvojio i bronze na EP u Italiji i Hrvatskoj, kao i bronze na Olimpijskim igrama u Atlanti i Sidneju.
Posle pet godina igranja za Teku, preselio se u Nemačku, gde je nastupao prvo za Netelšted, a kasnije i za Minden, da bi se konačno 2001. godine vratio u Španiju i to u tim Siudad Reala. Sa Siudad Realom je osvojio nekoliko španskih prvenstava i Kup pobednika kupova, ali je vrhunac bio 2006. godine kad je kao igrač – trener doveo taj klub na krov Evrope. Godinu dana ranije je odlučio da se oprosti od igračke karijere i da sa klupe vodi Siudad Real, ali se posle teške povrede Uroša Zormana aktivirao kao igrač za tu sezonu, što se ispostavilo kao odličan potez i sjajan kraj igračke karijere velikog Talant Dušebajeva.
Izabran je najboljeg rukometaša sveta u izboru svetske rukometne federacije 1994. i 1997. godine, a izabran je i za drugog najboljeg rukometaša dvadesetog veka iza Magnusa Vislandera. Veliki rukometni majstor i sigurno jedan od igrača koji su obeležili zadnju deceniju XX veka u rukometu.
Talant Dušebajev je danas jako uspešan trener.
Leave a Reply