[pl_row] [pl_col col=12] [pl_text] Kako se pravilno kaže – Nebojšina kula ili Kula Nebojša? Neupućeni u istoriju glavnog grada na trenuak će se zamisliti nad ovim pitanjem, zaključujući kako verovatno i nema neke bitne razlike. Jer, ukoliko kažemo Nebojšina kula, pomišljamo kako ona sigurno duguje ime nekakvom Nebojši. A taj Nebojša mora biti da je imao neku vrlo važnu ulogu, čim je jedan od najstarijih gradskih spomenika po njemu poneo ime. U ovom slučaju, jedini znameniti Nebojša upravo je toranj koji već vekovima dostojanstveno prkosi vremenu. Ponosno se izdiže pokraj priobalja Donjeg grada, čuvajući pozamašno parče burne istorije ovih prostora....
Vladimir Vujasinović – Kapiten za primer
On je čovek koji je obeležio svetski vaterpolo u svojoj 25 godina dugoj karijeri. Umetnik u ovom sportu i čovek koji je svojoj zemlji doneo mnogo radosti. Kapiten, najbolji vaterpolista sveta, deo svake idealne vaterpolo postave, onaj koji iz igrača izvlači najbolje. U karijeri je osvojio 37 klupskih odličija i 19 sa reprezentacijom. Svojom igrom oduševljavao je iz godine u godinu ne samo navijače klubova za koje je nastupao, već i celokupni narod u svojoj zemlji, gde je smatran jednim od najvećih sportskih idola, a njegovo ime je često skandirano iz grla hiljada navijača. Dame i gospodo, za one malobrojne...
Atlantida
Gde se nalazila? Nekada, u davna vremena, iza moreuza “Herkulusovi stubovi” (Gibraltar), zabeležio je Platon, prostiralo se veliko ostrvo koje se zvalo Atlantida. Ostrvo je imalo površinu oko 154.000 kvadratnih milja, a na njemu je živelo oko 20 miliona ljudi. Zemlja je obilovala toplim izvorima, a u šumama su živeli slonovi i druge afričke životinje. Plodne ravnice bile su ispresecane mnogim kanalima, koji su služili kao vodeni putevi za prevoz razne robe i poljoprivrednih proizvoda. O bogatstvu ove civilizacije govori podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidovima, a dvorci, vile i hramovi bili su prekriveni zlatom...
Upoznaj se sa FitPass Student karticom: Treniraj za 10-ku!
Studenti Univerziteta u Beogradu dobili su priliku da usklade studentske obaveze i slobodno vreme i to na najbolji način. FitPass, koji okuplja sve ljubitelje sporta putem jedinstvenog sistema treniranja, ovog puta je predstavio posebnu karticu za sve studente – FitPass Student karticu. Sa ovom personalizovanom karticom (FitPass), moći ćeš da treniraš u preko 30 posebno odabranih sportskih objekata u blizini svog fakulteta u Beogradu. Sa 12 termina na mesečnom nivou i simboličnom cenom od 1.500 dinara, u periodu od 07 do 15 časova priušti sebi vežbanje u prenatrpanom rasporedu obaveza i predstojećih ispitnih rokova. Na ovaj način, i dalje se...
Neprikosnovena zvezda beogradskih saobraćajnica – Jovan Bulj
Kada biste poredili ulice Beograda danas i pre pedesetak godina, učinilo bi vam se kao da posmatrate slike dva različita grada. Tako to uglavnom biva u velikim metropolama – nekada ležerne i mirne atmosfere sećaju se uglavnom starije generacije Beograđana. Mnogi se takođe sećaju i da su do najprometnijih raskrsnica nekada stizali bez trunke napetosti i zaglušujućeg zvuka sirena. A kada bi ih put naneo ka Zelenom Vencu, Slaviji, Trgu Republike ili Terazijama, imali su zadovoljstvo prisustvovati i nesvakidašnjoj plesnoj tački. Graciozna prilika saobraćajca, od glave do pete obučena u belo, na trenutak bi prekidala monotoniju gradske vožnje, mameći osmehe...
Da belo ostane belo
Kada je nešto belo, najbolje je da tako i ostane, čisto belo. Međutim, većina stvari bele boje vremenom gubi svoju čistu belinu, i dobija prljavo belu ili žućkastu boju. Naravno, uvek možete da kupite neki izbeljivač ali nikada ne znate da li će on ošteti tkaninu ili neće uspeti da ukloni žutilo. Takođe, izbeljivači nisu dobri za ljude koji boluju od astme, a pogotovo za decu. Tako da je ova zamena fantastična, i ne samo što će vam pomoći da uklonite žutilo ili fleke, već je i sasvim bezbedna za vas i vaše ukućane. U pitanju je limunov sok. Liminska...
Jedini pravi Drim tim
Ekipa sastavljena od najvećih asova NBA lige, ne samo tog vremena, stigla je 1992. godine u Barselonu na prve Olimpijske igre na kojima su nastupali košarkaški “profesionalci”. Za sve ljubitelje košarke, pitanje plasmana Majkla Džordana i drugova niti jednog trenutka nije se postavljalo. Zaista su bili “Drim tim”. Jedina dilema sa njima na parketu bila je da li će njihov protivnik da izgubi sa 20, 30, 40 ili više poena razlike. Posle poraza od Sovjetskog Saveza u Seulu 1988. godine, Amerikanci su odlučili da na sledećim Olimpijskim igrama pošalju po prvi put u istoriji tim sastavljen od najboljih NBA igrača. Potvrda...
Kako su nestali dinosaurusi?
Bili su neprikosnoveni gospodari naše planete tokom 150 miliona godina, i činilo se da će takvo stanje ostati večno. A onda su iznenada izčezli, kao da ih nikada nije ni bilo. Iza njih su ostali samo fosili i večno pitanje zašto su izumrli? Ima mnogo teorija koje pokušavaju da objasne ovu misteriju nestanka dinosaurusa i njima sličnih stvorenja iz praistorije sa lica Zemlje pre oko 65 miliona godina. Ovde ćemo pokušati da predstavimo neke od najverodostojnijih teorija, ali ni ove teorije ne mogu da budu prihvaćene kao neopozive i definitivne naučne istine. KLIMATSKE PROMENE Tokom ere mezozoika, klima koja je...
Priča o Niškom šadrvanu
Donosimo vam priču o prvom javnom spomeniku u Nišu, izloženom posle oslobođenja od Turaka. On i dan danas postoji, a da vrlo mali broj Nišlija zna o njegovom postojanju, pa umesto da bude glavna turistička atrakcija, poput onog u Sarajevu, on skuplja prašinu u Narodnom muzeju u Nišu. Ovaj redak istorijski spomenik je preživeo i otomansku okupaciju Niša, dva velika svetska rata, bio konfiskovan od strane bugarskog okupatora i prenet u Sofiju, prisvojen od strane Beograđana, da bi na kraju svojih putešestvija završio kao skupljač prašine u Narodnom muzeju u Nišu. Šadrvan je vrsta javne česme koja potiče iz Persije,...
Svetlana Kitić-pogodak karijere
Najsvetliji trenutak ženskog rukometa u Jugoslaviji bile su Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine. Na tom turniru su „Plave“ na pet mečeva zabeležile isto toliko trijumfa sa prosečno više od 8 golova razlike i zasluženo došle do svog prvog, a ispostaviće se i jedinog olimpijskog zlata. Da se nastup rukometašica Jugoslavije na tim Igrama ne pamti samo po osvojenoj zlatnoj medalji, pobrinula se Svetlana Kitić (tada Dašić), spektakularnim pogotkom iza leđa i to u susretu koji je odlučivao osvajača najsjajnijeg odličja. U meču za najbitniju rukometnu medalju, Jugoslovenke su igrale protiv odlične selekcije Južne Koreje. Bio je to duel...