Kada pomislimo na mračni srednji vek, prvo što nam padne na pamet su vitezovi u oklopima na bojnom polju i njihovo oružje kojim jurišaju na svoje neprijatelje. Predstavljamo vam deset najpoznatijih srednjevekovnih oružja. 1. Koplje Glavno pešadijsko oružje u srednjem veku bilo je koplje. Koristilo je samo težinu i moć pojedinačnog pešadinca, bilo u trenutku guranja nadole u pokretu zabadanja, bilo nagore u pokušaju udarca protivnika ispod oklopa ili zbacivanja sa konja. Međutim, za konjicu, korišćenje koplja dok se jaše značilo je da konjanik može da iskoristi snagu i brzinu za veći udarac nego što bi običan ručni zamah mogao....
Majkl Džonson
Za velike atletske šampione se gotovo po pravilu moglo reći da su osim brzinom plenili i gracioznošću. Međutim, za momka koji je rođen u Dalasu, sve je moglo da se kaže, ali nikako i da je graciozan. Sa karakterističnim stilom trčanja, kao da ima metlu ili dasku na leđima, Majkl Džonson je izluđivao svoje protivnike neverovatnim ubrzanjem u završnicama trka. Bio je dominantna figura svetske atletike u poslednjoj deceniji 20-tog veka, nepobediv na 200 i 400 metara. Vlasnik je i najboljeg rezultata svih vremena na 300 metara, disciplini koju IAAF ne priznaje. Početak za Džonsona nije bio lak. Najmlađi je...
Kad i gde se pojavio prvi semafor?
Semafore danas možemo videti na svim većim (i manjim) raskrsnicama u gradovima širom sveta. Ali, da li ste znali kada i gde se pojavio prvi semafor, kao i nakon koliko godina je stigao u našu zemlju? Gužve u saobraćaju postojale su i pre otkrića automobila. Dvokolice ili kočije koje su vukli konji, zajedno sa mnogim pešacima, pravile su poteškoće na ulicama Londona tokom 1960-ih godina XIX veka. Britanski železnički menadžer, Džon Pik Najt, predložio je prilagođavanje železničkih metoda za kontrolu saobraćaja. Železnica je koristila sistem semafora koji su imali male ruke, u vidu ploča, koje su signalizirale da li voz...
Zalipje-najveselije i najšarenije selo na svetu
Kuće, ambari, bunari, mostovi, kokošinjci, kućice za pse… gotovo sve u jednom selu Poljske, u blizini Krakova, oslikano je cvetovima. Oko 70 kilometara od Krakova, na jugoistoku Poljske, nalazi se seoce poznato po svojoj dugoj tradiciji – ukrašavanju kuća, zidova, mostova i bunara. Meštani Zalipja boje selo raznim bojama, a na gotovo svim crtežima nalaze se cvetovi. Sve je počelo pre više od jednog veka, kada je neko od stanovnika sela, u želji da prikrije čađ uzrokovanu grejanjem peći, plafon oslikao cvetićima. Ubrzo je celo selo bilo išarano – iz svake kuće, štale i crkve od proleća 1948. godine videlo...
Žilberta Amaurija de Godoja Filja – Žiba
“Način na koji igra je spektakularan. Njegovi potezi ostavljaju publiku bez daha. On je nesvakidašnji igrač. Uvek je spreman za velike utakmice i velika dela.“ – Tim rečima je čuveni brazilski stručnjak Bernardo Rezende opisao jednog od najboljih odbojkaša svih vremena – Žilberta Amaurija de Godoja Filja, svima poznatog kao Žiba. Velike karijere ne bi ni bilo da Žiba još kao beba nije ostvario svoju prvu, ali i najvažniju životnu pobedu. Sa samo šest meseci dijagnostikovana mu je leukemija, rak koštane srži. Srećom, Žiba je savladao opaku bolest, pa je sa 12 godina krenuo da trenira odbojku i postao je...
ANTARKTIK: Lepota ispod leda
Redak pogled u život ispod ovog zamrznutog kontinenta otkriva neverovatno živopisan i dinamičan svet, čije ledene vode vrve od pingvina, foka i drugih, još egzotičnijih stvorenja. Nakon što smo ujutru stigli peške iz Dimon d’Irvila, francuske naučne baze na Adelijinoj obali istočnog Antarktika, moramo da razbijemo tanak sloj leda što se uhvatio na otvoru koji smo izbušili prethodnog dana. Otvor vodi pravo kroz ledenu santu debelu tri metra. Taman je dovoljno širok da kroz njega prođe čovek, a ispod njega se prostire more. Nikada pre nismo ronili kroz tako uzan otvor. Ja krećem prvi. Upirući se rukama, kolenima, petama i...
Batal džamija – nekadašnja Aja Sofija Beograda
Zamislite sebe kako šetate kroz Darol džihad – kuću ratova kako su Turci nazivali Beograd, u vreme Osmanskog carstva. Nogu pred nogu, krenuli ste put Tašmajdana. “Bacite” pogled ka mestu gde se danas nalazi Narodna Skupštine kad… Umesto političkog, ugledate verski hram. I to ne bilo kakav. U svoj svojoj grandioznosti dočekala bi vas Batal džamija, u to vreme najveća i najlepša građevina u Srbiji kojoj je, prema rečima putopisaca tog vremena, parirala jedino čuvena Aja Sofija. Batal džamija bila je žrtva mnogih bitaka, a po nalogu kneza Miloša Obrenovića, koji je odbio molbe carigradskih vlasti da je obnovi, definitivno...
Nakagin kapsula toranj: Život u majušnim futurističkim kockama
Neobična građevina, izgrađena u Ginzi, poslovnom delu Tokija 1972. godine, predstavlja prvi primer kapsularne arhitekture u svetu izgrađene za život u njoj. Danas je njena sudbina neizvesna. Na periferiji otmenog Ginza okruga u Tokiju nalazi se toranj Nakagin kapsula, neobična građevina koja je nekada predstavljala japansku viziju budućnosti. Zgrada, koju je projektovao japanski arhitekta Kišo Kurokava, predstavlja jedan od retkih realizovanih primera avangardnog arhitektonskog pokreta Metabolizma, nastalog u Japanu početkom šezdesetih godina prošlog veka. Sa spoljašne strane, toranj izgleda kao gomila mašina za pranje veša. Dizajn je minimalistički i jednostavan, jer se smatralo da je njegova lepota u materijalu od...
Istinita priča o Orijent ekspresu
Za većinu ljudi Orijent ekspres je više ideja nego opipljiv entitet. Njegov postojanje najpribližnije nam je kroz fikciju i film: Herkul Poaro je u njemu rešio svoj najpoznatiji slučaj, dama Alfreda Hičkoka je nestala iz njega, a Džejms Bond ga je vozio od Istanbula do Londona. U protekloj godini nam reditelj Kenet Brana na velike ekrane ponovo donosi priču o legendarnom vozu u rimejku čuvenog filma “Ubistvo u Orijent ekspresu” iz 1974. godine. Sin uglednog belgijskog bankara, Žorž Nagelmakers, je 1865. godine prvi put zamišljao “voz koji bi obuhvatio kontinent, jureći po metalnim šinama više od 1500 milja”, piše E....
Turtuk – selo podeljeno granicom
Kada je prvi turista stigao u Turtuk, maleno selo smešteno između snegom prekrivenih planina u indijskoj severnoj regiji Ladak, bio je dočekan sa korpom kajsija, svetlucavim svilenim maramama i tradicionalnim plesom. U pitanju je bila 2010. godina! “Svi su bili mnogo radosni”, priseća se Ismail Kan (35), vlasnik Ismailovog odmorišta, jednog od 20 takvih u ovom izolovanom selu. “To je bio prvi put da smo videli stranca.” Turtuk čini pedesetak kamenih kućica izgrađenih oko mreže potočića hladne planinske reke. Na jednom mestu ti potoci pune malo jezero u centru sela – prirodni bazen na glavnom trgu. Žene su uglavnom u...