Intervjuisali smo Danila Mladenovića, jednog od organizatora studentskog skupa podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi zakazanog 17. januara. Koji su zahtevi, nadanja i predlozi studenata ispričao je Danilo. 1. Zašto ste se odlučili da organizujete skup podrške SPC u Crnoj Gori? Jedna od studentskih organizacija koje organizuju ovaj skup je i ,,Studentski klub Pravnog fakulteta”, koji se više godina unazad bavi pitanjem srpskog naroda u Crnoj Gori, organizovanjem tribina, promocija knjiga, skupova. Na njihovu inicijativu smo se i okupili, a legitimno pravo da se okupimo i damo podršku SPC i verujućem narodu u CG, nam daje činjenica da će primena spornog Zakona...
Šta znači biti Zemunac?
Šuškavci, trenerke, ,,brze tike”, Audi, lova, kriminal… ne, to nije Zemun. Rođen sam, odrastam, studiram u Zemunu i kroz ceo život nisam Beograđanin, nego Zemunac. Često sam dobijao komentare na prethodnu izjavu poput: Tebra, znači Zemun, znači Munze konza. Ponavljam – ne, to nije Zemun! Šta je Zemun? Ko smo mi Zemunci? Odakle smo i zašto smo takvi kakvi smo? Ono najvažnije – zašto nismo iz Beograda? Krenimo od istorije i geografije. Zemun je priključen Beogradu pre manje od sto godina, a do tada je bio nezavisna varoš tj. grad. Vratimo se još nekoliko vekova unazad do rimskog Taurunuma, a...
365 dana… ničega
Dok se domaći mediji naslađuju brojem klikova na evergrin repostove poput “MAGIČNI lek protiv mamurluka posle kog GLAVA NE BOLI”, ja ću pokušati da sumiram malo utiske. Svoje utiske. Ne o novogodišnjoj večeri! Hvala na pitanju, nisam se dobro proveo, kombinacija ruske salate i svake čaše alkohola previše, za osobu koja ne bi trebalo da pije, je prilično bila pogubna. No dobro, vreme je da započnemo mali razgovor o staroj godini. Da li se neko seća šta je bilo prošlog godišnjeg ciklusa? Kako je koji mesec prolazio, tako je i meni nekako sećanje počelo da bledi, i kao da sam...
Šizofreni matematičar- genije dvadesetog veka!
Mračni sjaj blistavog uma Džon Forbes Neš, bio je jedan od najuticajnijih matematičara 20. veka. Bavio se Teorijom igara, diferencijalnom geometrijom i jednim delom diferencijalnim jednačinama, kao viši istraživač-matematičar na Univerzitetu Prinston. Kao rezultat njegovih istraživanja, koja su veliku primenu našla u oblasti ekonomije, 1994. godine postao je nosilac Nobelove nagrade za ekonomiju. U preporuci, koju je za Neša napisao njegov profesor sa Univerziteta, pisala je jedna jedina rečenica: Čovek je genije! I zaista, on je to i bio. No ipak, nije se rodio genije koji je živeo život običnog smrtnika. Do dodele Nobelove nagrade, Neš je živeo daleko od...
Sony električni automobil najveće iznenađenje CES-a
U startu je bitno da se naglasi da ovaj auto neće moći da se kupi. Barem ne uskoro. Kompanija ne planira masovnu proizvodnju Vision-S automobila koji je iznenadio sve na kraju konferencije za štampu na ovogodišnjem Sajmu potrošačke elektronike. Sony Vision-S zaista postoji negde između koncepta i prototipa. Kao koncept, to je trebalo da prikaže ideje koje Sony ima za svet automobila. Ali poput prototipa, automobil u stvari i funkcioniše. Zapravo prava ideja koja stoji iza ovog automobila je iznenađujuće, zabavno iskustvo. Ovaj automobil se razlikuje od drugih setom displeja na instrumentnoj tabli koji se protežu od stuba do stuba...
LEKOVITA BILJKA -MAHOVINA- poseduje čak i anti-HIV komponente
Mahovine su jedna od evolutivno najstarijih grupa biljaka. Smataraju se prvim biljkama poniklim na kopnu. Uspešno su rasprostranjene širom sveta što ide u korist mogućoj upotrebi ovih biljaka kao antibiotika, biopesticida i antivirotika. One imaju jako dobru sposobnost preživljavanja u sušnim uslovima, pa čak i kada se naizgled sasuše i izgube sve znakove života, potrebna je samo jedna kap vode da ih ponovo oživi, te otuda naziv “vaskrsavajuće biljke”. Godinama unazad mahovine su se koristile u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih bolesti. Razlog za takvu primenu je veliki broj antibiotika koje mahovine sintetišu. Velika raznovrsnost hemijskih jedinjenja kojima obiluju poput...
Dobar, loš, zao na globalnoj mreži (infografik)
Bube, crvi, virusi… Zvuči kao početak lekcije iz biologije, ali nije. Ovo je priča o opasnostima koje vas vrebaju na internetu. U mnoštvu napasnika koji nas vrebaju na internetu, nije bilo lako odabrati o kome pisati, ali jedan se posebno istakao i privukao našu pažnju. Glavni negativac naše priče je rođen pre tačno 30 godina, a dali su mu ime Rensomver (Ransomware). Davne 1989. godine zabeležen je prvi slučaj „zaključavanja“ podataka na računaru i traženja otkupa kako bi se omogućio pristup zarobljenim podacima. Da bi vam dočarali koliko je to davno bilo, reći ćemo da je prvi rensomver distribuiran na...
Od studentske do digital dive
Marija Radovanović, social media manager, bila je jedan od učesnika na ovogodišnjem biznis forumu. U ovom intervjuu nam je objasnila sam proces svog rada i napredovanja u digitalnom svetu. Kako se stvorila ideja da se bavite ovim zanimanjem, odnosno da osnujete svoju firmu? Ideja je došla nakon mog rada u korporaciji, gde sam ja shvatila da to nije za mene, da mi se ne dopada ni to što moram da se družim sa nekim sa kim mi se ne druži, ni to što je posao prenaporan i što zahteva previše, a malo pruža. Onda sam ostala trudna, želela sam da...
Istorijska turneja orkestra FMU
Orkestar Fakulteta muzičke umetnosti, nastupao je u okviru ljubljanskog festivala „Mladi virtuozi“, kao i u okviru festivala italijnskog grada Sačile. Nakon dugog niza godina, velikodušnost Ministarstva za kulturu zalutala je i u oblast muzičke umetnosti. Pored finansiranja brojnih naučnih projekata, donesena je odluka da se finansira turneja orkestara FMU i time prikaže kvalitet mladih i ambicioznih ljudi publici, van zidina Kolarca. Problem nedostatka adekvatnog prostora naročito je uočljiv u realizaciji predmeta orkestar, što je otežavalo pripremu za turneju. Evo šta na ovu temu kaže maestro Bojan Suđić, dirigent orkestra FMU: „Orkestar nikada nije imao adekvatne uslove i rešenje se tražilo...
Kobasica sa bademima- novi srpski specijalitet
Globalizacija je pokucala na vrata u tradicionalnim srpskim proizvodima. Na Dorćolu ste mogli da saznate novitete uvedene u stare bakine recepte. Na Dorćol Platzu imali ste priliku da posetite sajam svetske kuhinje. Na prvu loptu, pomislili biste da ćete naići na predstavnike kineske, francuske ili pak brazilske kuhinje, Ali to ovde nije bio slučaj. Zapravo, radi se o predstavljanju domaćih proizvoda, kojima je tradicionalna formula promenjena kako bi se dobili novi ukusi koji su interesantniji kupcima. Kada uđete na Platz, prvo što primetite je veliki broj mladih ljudi, koji su rešili da uzmu stvar u svoje ruke i naprave neobične...