ZAŠTO BAŠ JA? ZAŠTO BAŠ SAD? PRAVO JE ČUDO DA SMO SE SRELI

Zašto baš ja, zašto baš sad? Koliko ste puta sebi postavili ova pitanja kukajući? Ili Zašto on, a ne ja, hoću i ja? 

Eto, druže, Bog je imao takve planove za tebe i rekao je, uzećemo u obzir da je Bog Balkanac ili verovatno Srbin,  ZATO ŠTO PITAŠ — MORA (iz inata naravno). Sve je to kul, ali uzmimo jednu stvar u obzir, a to je da nismo sami ovde, totalno nismo sami i svet se ne vrti isključivo oko tebe ili mene, nego, eto, sasvim logično, mi se vrtimo oko sveta.

Zemlja oko Sunca, Sunčev sistem se kreće po galaksiji i galaksija se kreće po svemiru, barem bi tako trebalo da bude. I sad, da li smo ti i ja jedini koji kukamo? NE, NISMO. TAČKA. KRAJ. Sad kad smo utvrdili neke osnovne naučne postulate, možemo krenuti dalje sa gubljenjem pardon, korišćenjem našeg vremena. 

Na svetu ima oko 7 milijardi ljudi, što znači isto toliko različitih bića i to nešto se baš dešava meni, a ne nekom drugom i ja kukam, zašto — jer imam jedinstven slučaj. Ali dolazimo do situacije – šta ako nas je dvoje?

Svi se vi sećate matematike i verovatnoće iz 4. srednje, e pa sad izračunajte da se baš nas dvoje sretnemo od 7 milijardi ljudi. I šta je bilo? Broj ima malo više od 7 cifara, a? Da, u pravu si, ima. E pa sad, izvukli smo jedinstvenu kombinaciju i ‘ajde da ne kukamo, ‘ajde da je iskoristimo, ‘ajde da napravimo, ‘ajde da se volimo (ok ovo baš i ne mora, ali bi bilo poželjno).

Svaki dan ti, ja ili neko drugi sreće neke ljude, naravno, i ti ljudi sreću nas. Hajde da ne budemo džangrizave komšije i da budemo zahvalni tom matematičkom čudu koje je baš nas spojilo. Neko će ga nazvati čudo, neko Bog, neko Buda, Alah ili čak i Tor.

Vratimo se na naučne postulate, za 99% stvari u ljudskom svetu je potrebno dvoje, za svađu, za ljubav, za rat, a i za mir, i na kraju, da bi nastalo novo ljudsko biće  potrebno nas je dvoje.

Hajde da iskoristimo ovo vreme koje imamo, neki ga nazivaju život. Stoga, hajde da živimo život! Prosečni kukavac (bata što kuka), bi se zapitao kako. Prvo, prestanimo da kukamo i pokušajmo da shvatimo neke, recimo, bitne stvari:

1. Problem;

2. Momenat;

3. Činjenično stanje.

 Svaki problem ima rešenje, ako nema, onda to nije problem, to je onda činjenično stanje. Ono je neutralni pojam sa kojim se, nažalost, mirimo, ali prouzrokuje momenat. Mi iskorištavamo dati momenat da bismo uradili nešto, momenat = trenutak, svaki trenutak je idealan za nešto.

Uočavajući više momenata, otvara se više vrata. Kada shvatimo ovo, prestanemo da kukamo i krenemo zajedno da radimo, neće biti više zašto baš to i to? Već, naprotiv, dešavaće se ono što želimo, ono što smo zamislili, ono zbog čega ne kukamo, već se radujemo. Zašto?

Zato što radimo zajedno, zato što smo sami mali, ali kad smo zajedno svet se ipak možda okrene koji put oko nas. Iskoristimo to što smo ti i ja ovde sada, jer nikada nećemo biti mlađi i nikada neće biti bolji trenutak!

Piše: Filip Marković

FOTO:

Leave a Reply

Your email address will not be published.