Umetnost crtanja grafita

Najstarija, najbolje očuvana pećina Šova (današnja Francuska) je pravi dokaz da grafiti postoje još od praistorijskog čoveka.

Savremeni grafiti, onakvi kakve danas poznajemo, nastali su šezdesetih godina 20. veka u Njujorku. Kasnih osamdesetih godina 20. veka, grafiti su se spojili sa hip hop kulturom. Početkom 21. veka celokupna ulična umetnost je postala celina.

Vrste grafita

  • TAG

Tag predstavlja potpis grafitera i crta se brzo, jednom bojom. Potrebno je iskustvo kako bi odisao posebnim, individualnim stilom i bio prepoznatljiv. (Daj primer slikom)

Tag
  • BOMBA

Jednostavna je za izradu. Crta se duže od taga, ali takođe brzo. Najčešće se koriste dve boje.

  • ŠABLON

Kada grafiter želi da pošalje poruku što većem broju građana, koristi šablon. Kada osmisli i izradi šablon, crtač sa lakoćom, veoma brzo, uglavnom jednom bojom može da proširi istu poruku širom grada.

  • PEACE i WILDSTYLE

Teško ih je nacrtati, potrebno je više boja i vremena. Akcenat je na kompoziciji, sadrži slova, efekte, slike, a svi ovi elementi se preklapaju i gube. Teško se čitaju, pa su upućeni određenom delu populacije.

  • BURNER

Veoma živ grafit jarkih boja. Privlači pažnju svih prolaznika. Za izradu je potrebno dosta vremena.

Razlika između grafita i murala

Zajedničko im je da predstavljaju oblik moderne umetnosti koji koristi humor i ironiju kako bi slučajne prolaznike naveo na razmišljanje. Razlikuju se, ipak, u tehnici izrade, funkciji i nameri. Crtači murala žele da sugrađani razumeju poentu i osete emociju njihovog dela. Kod grafita je cilj da prenesu konkretnu poruku koju će razumeti samo određena ciljna grupa.

Grafit možete i kupiti

Za ogroman novac, doduše, ali da, možete! Naime, ukoliko poznati crtač napravi grafit na vašem posedu, on takoreći postaje vaše vlasništvo. Možete ga iseći i prodati. Tako je Benksi, jedan od najznačajnijih svetskih grafitera, u Vitlejemu, na privatnom posedu nacrtao grafit. U pitanju je crtež Magarac s vojnikom.

Ovaj rad je bio veoma kontroverzan, jer je magarac predstavljen kao Palestinac, a iranski vojnik ga legitimiše. Za Palestince je biti magarac velika uvreda, pa niko nije voleo ovaj grafit. Biznismen na čijem posedu je nastao grafit, uz pomoć mašina i radnika odsekaoje četiri tone tešku betonsku ploču. Zatim je prodao preko interneta i time, verovali ili ne, spasio umetničko delo od uništavanja.

Ovo nije usamljen slučaj prodaje grafita. Neki od njih su, na kraju, završili u muzejima.

Da li anonimnom, a slavnom umetniku (poput Benksija) treba da imponuje što se njegova dela prodaju za ogromne svote novca? Ili ne treba da mu bude pravo što neko drugi kupi (njegov) kajmak?

Piše: Teodora Jevđenijević

Promote & earn money

Leave a Reply

Your email address will not be published.