Najstarija, najbolje očuvana pećina Šova (današnja Francuska) je pravi dokaz da grafiti postoje još od praistorijskog čoveka.
Savremeni grafiti, onakvi kakve danas poznajemo, nastali su šezdesetih godina 20. veka u Njujorku. Kasnih osamdesetih godina 20. veka, grafiti su se spojili sa hip hop kulturom. Početkom 21. veka celokupna ulična umetnost je postala celina.
Vrste grafita
- TAG
Tag predstavlja potpis grafitera i crta se brzo, jednom bojom. Potrebno je iskustvo kako bi odisao posebnim, individualnim stilom i bio prepoznatljiv. (Daj primer slikom)
- BOMBA
Jednostavna je za izradu. Crta se duže od taga, ali takođe brzo. Najčešće se koriste dve boje.
- ŠABLON
Kada grafiter želi da pošalje poruku što većem broju građana, koristi šablon. Kada osmisli i izradi šablon, crtač sa lakoćom, veoma brzo, uglavnom jednom bojom može da proširi istu poruku širom grada.
- PEACE i WILDSTYLE
Teško ih je nacrtati, potrebno je više boja i vremena. Akcenat je na kompoziciji, sadrži slova, efekte, slike, a svi ovi elementi se preklapaju i gube. Teško se čitaju, pa su upućeni određenom delu populacije.
- BURNER
Veoma živ grafit jarkih boja. Privlači pažnju svih prolaznika. Za izradu je potrebno dosta vremena.
Razlika između grafita i murala
Zajedničko im je da predstavljaju oblik moderne umetnosti koji koristi humor i ironiju kako bi slučajne prolaznike naveo na razmišljanje. Razlikuju se, ipak, u tehnici izrade, funkciji i nameri. Crtači murala žele da sugrađani razumeju poentu i osete emociju njihovog dela. Kod grafita je cilj da prenesu konkretnu poruku koju će razumeti samo određena ciljna grupa.
Grafit možete i kupiti
Za ogroman novac, doduše, ali da, možete! Naime, ukoliko poznati crtač napravi grafit na vašem posedu, on takoreći postaje vaše vlasništvo. Možete ga iseći i prodati. Tako je Benksi, jedan od najznačajnijih svetskih grafitera, u Vitlejemu, na privatnom posedu nacrtao grafit. U pitanju je crtež Magarac s vojnikom.
Ovaj rad je bio veoma kontroverzan, jer je magarac predstavljen kao Palestinac, a iranski vojnik ga legitimiše. Za Palestince je biti magarac velika uvreda, pa niko nije voleo ovaj grafit. Biznismen na čijem posedu je nastao grafit, uz pomoć mašina i radnika odsekaoje četiri tone tešku betonsku ploču. Zatim je prodao preko interneta i time, verovali ili ne, spasio umetničko delo od uništavanja.
Ovo nije usamljen slučaj prodaje grafita. Neki od njih su, na kraju, završili u muzejima.
Da li anonimnom, a slavnom umetniku (poput Benksija) treba da imponuje što se njegova dela prodaju za ogromne svote novca? Ili ne treba da mu bude pravo što neko drugi kupi (njegov) kajmak?
Piše: Teodora Jevđenijević
FOTO: Google
Leave a Reply