’’U AMERICI, SVI SMO MI STRANCI’’-  Moje W&T iskustvo

Teodora Dimić, devojka iz Beograda, govori nam o svom nezaboravnom iskustvu na Work and Travel programu. Kako se snašla tamo, kakav je život u Americi i šta je to ostavilo utisak na nju, Teodora nam je ispričala u ovom intervjuu. Uživajte.

  • Šta te je navelo da odeš na Work and Travel?

Ja sam oduvek želela da idem na Work and Travel, to mi je bio jedan od ciljeva kada sam upisivala fakultet. Na državnom fakultetu se nisam snašla i uvek sam u podsvesti imala da neću uspeti da odem na W&T, jer neću stići sve ispite da dam za vreme koje je bilo potrebno. Kada sam se prebacila na privatni  fakultet, to je bila prva stvar koju sam odlučila da uradim.

  • Kako je izgledao proces prijave i koliko dugo je trajao?

Prijavila sam se u novembru, proces prijave je trajao relativno kratko. Otišla sam u agenciju, oni su mi rekli šta je potrebno da im pošaljem na mejl i kada sam popunila sve obrasce, čekala sam da mi agencija javi ponude za posao. U međuvremenu smo imali časove engleskog jezika.

  • Kako je funkcionisalo pronalaženje posla? Gde si radila?

Agencija ti pošalje ponudu za posao. Ja sam želela da odem u San Francisko i znala sam da za Zapadnu obalu nema puno ponuda, pa sam prihvatila prvu ponudu koju su mi poslali, kako ne bih rizikovala. Dobila sam posao u Boudin Bakery, gde se priprema hleb koji može da uspe samo u San Francisku. Drugi posao mi je pronašla cimerka, zaposlila sam se u indijskom restoranu kao server. Ujutru sam radila jedan posao, popodne drugi. Mnogo je teško živeti tamo, ako radiš samo jedan posao.

  • Gde si bila smeštena?

Živela sam u stanu moje drugarice, sa dve cimerke i sa malim francuskim buldogom, Bekamom. To mi je mnogo olakšalo sve, jer je stan bio u centru grada. Loša strana toga, bila je da je grad prepun beskućnika. Trebalo mi je neko vreme da se naviknem da beskućnik živi i spava na ulazu moje zgrade.

  • Kako su se ljudi ponašali prema tebi kao prema strankinji?

U Americi, svi smo mi stranci, možda sam upoznala jednu osobu koja je čist Amerikanac. Radila sam sa ljudima iz celog sveta i upoznala sam ljude iz Bugarske, Rusije, Rumunije, Turske, Poljske… Pošto sam učila španski jezik, sa radnicama u restoranu sam pričala na španskom, jer nisu znale uopšte engleski. Veći im je šok bio kada znaš da pričaš dva, tri jezika, nego što si stranac.

  • Da li su Amerikanci znali gde je Srbija?

Bila sam prijatno iznenađena što su znali. Imala sam mušterije koje su bile u Srbiji pre dvadeset godina, pa su mi pričali o tome. Ljudi generalno znaju, ali više stariji, obrazovaniji ljudi ili oni koji su i sami bili u Srbiji.

  • Koliko se razlikuje život u Americi od života u Srbiji na kakav si navikla?

Razlika je velika. Skuplji je život, tempo života je drugačiji. Moraš da radiš mnogo više s tim da svako može da pronađe posao, nije čak ni bitno da znaš jezik, samo da si radna snaga. Hrana je veoma čudna, piletina im je kao guma. Živi se mnogo brže i nema toliko kafića, više ima barova. Čak su i utikači za struju drugačiji, po svemu se razlikujemo.

  • Tri stvari zbog kojih bi se ponovo vratila u Ameriku i tri stvari zbog koje ne bi?

Bila bih folirant, kada ne bih rekla novac. Druga stvar, da naučim još I vidim koliko još mogu da izvučem iz sebe. Vratila bih se da proputujem još malo. Ne bih se vratila zbog udaljenosti od dragih osoba koja mi je teško pala, zbog fizičkog umora i silnih dokumenata.

  • Kakav je noćni život u Americi?

Nisam baš toliko izlazila, jer sam bila umorna zbog posla. Svako veče smo išli u džez bar, gde je uvek bila živa muzika i na latino žurke. Uglavnom je sve bilo krcato, kao i u Srbiji. Tamo je skroz opušteno, muzika svira, svi plešu. Niko te ne gleda sa nekim osuđivačkim pogledom, kao što je to kod nas.

  • Kakav je osećaj kada odeš i shvatiš da si prepuštena sama sebi?

Ni u jednom trenutku se nisam osetila kao da sam prepuštena sama sebi, zato što sam pored sebe imala prijatelje koji su mi bili ogromna podrška, čak su i kolege na poslu uvek bile tu za mene. Moj dečko je takođe bio na W&T, samo u Njujorku. Išla sam kod njega, on je takođe dolazio u San Francisko. Jedno drugom smo bili ogromna podrška i motivacija. Kada imaš dobar tim oko sebe, nikada se ne osećaš kao da si sam.

  • I za kraj, da li bi preporučila Work and Travel?

Da, definitivno! Odlično je iskustvo. Naučiš nove stvari, upoznaš nove ljude, stekneš odlično iskustvo. Ako sam nešto u Americi shvatila, to je koliko sam fizički i psihički sposobna. Ko god je u mogućnosti, od srca preporučujem.

                                                                Sofija Vujošević

Ostavite komentar

Your email address will not be published.